Kako pravilno koristiti 'push' notifikacije i izbeći zamku spamovanja?

Kako pravilno koristiti ‘push’ notifikacije i izbeći zamku spamovanja?

Ono što mnoge potrošače prilično izluđuje jeste prevelika agresivnost kompanija u marketinškoj komunikaciji. Reklame nas prate na svakom koraku i sve je manje prostora u urbanom životnom okruženju odakle nas marketari ne napadaju. Takvim pristupom često dolazi do kontra efekta i baš zbog te agresivnosti mnogi potrošači nikada neće kupiti proizvod previše agresivnog oglašivača. Ovakav pristup marketingu je stvorio novu vrstu fobije - "advertofobiju".

advertofobija

Ono što mnoge potrošače prilično izluđuje jeste prevelika agresivnost kompanija u marketinškoj komunikaciji. Reklame nas prate na svakom koraku i sve je manje prostora u urbanom životnom okruženju odakle nas marketari ne napadaju. Takvim pristupom često dolazi do kontra efekta i baš zbog te agresivnosti mnogi potrošači nikada neće kupiti proizvod previše agresivnog oglašivača. Ovakav pristup marketingu je stvorio novu vrstu fobije – “advertofobiju”.

Advertofobija nas tera da menjamo kanal kada krenu reklame u sred filma, da ignorišemo banere na sajtovima, da cepamo i bacamo promotivne letke u našim poštanskim sandučićima i da okrećemo glavu kada iz autobusa vidimo bilborde. Ova fobija se jedino može pobediti kreativnišću, slanjem relevantnih poruka i iniciranjem dvosmerne komunikacije.

Ovakav vid marketinga u kome se promotivne poruke “guraju” ka potrošačima se naziva  ‘push’ marketing. Pored njega postoji i tzv. ‘pull’ marketing koji je mnogo uspešniji, ali i prilično komplikovaniji za realizaciju. Kao i kod drugih tipova marketinga, tako i kod mobilnog marketinga, postoji ‘push’ kao taktika koja se primenjuje sa više ili manje uspeha.

dontpush

Kod mobilnog marketinga, ‘push’ marketing je moguće realizovati isključivo uz neku vrstu saglasnosti krajnjeg potrošača (ili bi barem tako trebalo da bude). U pitanju je tehnologija gde korisnik zahteva automatsko primanje informacija koje su za njega od značaja.

Push mobilni marketing kroz istoriju

Sve je krenulo pre više od 15 godina kao push message marketing, gde su se korisnici prijavljivali za primanje SMS vesti o promenama na berzi akcija, vesti iz određene kategorije informacija (kultura, politika, vremenska prognoza itd), vesti o trenutnoj promeni rezultata na sportskim događajima, dnevni horoskop, razni podsetnici itd. Ova vrsta push marketinga je kreirana u vidu SMS komunikacije i od sredine 90-ih godina prošlog veka i dalje postoji u tom istom obliku. Kasnije je evoluirala u SMS bulk (SMS newsletter), odnosno SMS marketing.

Push notifikacije kroz mobilne aplikacije

Razvojem tehnologije i pojavom smart mobilnih uređaja, mobilni push marketing je dobio potpuno novu, višu tehnološku dimenziju. Sada je moguće primati push notifikacije kroz same mobilne aplikacije. Ovo je potpuno nov i znatno viši nivo komunikacije između brendova i potrošača, jer su najbolji i najlojaniji potrošači neposrednije i direktnije povezani sa svojim omiljenim brendovima, bilo kada i bilo gde – putem native brendirane mobilne aplikacije. Tako je nastala push revolucija u mobilnom marketingu.

Ovu blagodet direktne komunikacije sa korisnicima mobilne aplikacije mogu da koriste svi oni koji imaju mobilnu aplikaciju (i korisnike koji su je instalirali), samo je potrebno i igrati fer, biti umeren i plasirati informacije koje su najrelevantnije moguće za krajnjeg korisnika.

Inače, postojanje mogućnosti korišćenja PUSH notifikacija u mobilnim aplikacijama jedan je od najjačih argumenata u korist native aplikacija u (sve manje) aktuelnoj polemici da li su bolje native ili web mobilne aplikacije. Na žalost, mobilne aplikacije koje nisu pravljene kao native ili kao hibridne, već se zasnivaju isključivo na web-u, i dalje nemaju potpunu tehnološku mogućnost da koriste push notifikacije. Ili je tako barem bilo do pre nekog vremena. Naime, od skoro postoji tehnologija Web Notifications, koja je još uvek nova i namenjena prvenstveno browserima, a koja će nadasve uskoro ukloniti ovaj tehnički nedostatak (hvala na update-u prijatelju Mateju Spoleru iz Infinuma).

Upravo je to jedan od razloga zašto se brendovi kojima je push jako bitan i dalje odlučuju za kreiranje native ili hibridne mobilne aplikacije.

Zašto koristiti PUSH notifikacije?

Nakon teške muke koju ste uložili za optmizaciju mobilne aplikacije da se bolje rangira pri pretrazi na marketu, a sve u cilju uticanja na svest korisnika da instalira baš vašu aplikaciju, potrebno je uložiti i dodatni napor za osmišljavanje načina kako da motivišete korisnika da u aplikaciji provede što više vremena, kao i da je što češće koristi (user retention).

Uticaj-koriscenja-PUSH-noti

Ukoliko nisu pronašli odgovarajući motiv koji bi ih naterao da nastave da koriste vašu aplikaciju, velika većina korisnika će je obrisati u prvih mesec dana nakon instalacije. Mnogi korisnici će već samo dan nakon instaliranja vaše aplikacije zaboraviti da su juče instalirali novu aplikaciju. U zavisnosti od tipa mobilne aplikacije, postoje brojne tehnike koje su nam dostupne za zadržavanje korsinika, a upravo push notifikacije su među najuspešnijim. Push notifikacije će korisnike vaše aplikacije podsećati da je ona i dalje tu, instalirana na njihovim mobilnim uređajima.

Kako koristiti push notifikacije?

Ključ uspeha leži u tome da ne smete da spamujete vaše korisnike, već da šaljete kratke i veoma relevantne poruke sa jasnim pozivom za aktivaciju. Takođe, veoma bitan faktor je frekvencija slanja push notifikacija, odnosno pronalaženja idealnog balansa između količine i učestalosti slanja informacija kako bi korisnici mobilne aplikacije i dalje ostali zainteresovani za njeno korišćenje.

Ono što bi trebalo da bude obavezno jeste davanje mogućnosti korisnicima da se sami prijave za primanje push notifikacija od strane vaše aplikacije i izbegavanje pretpostavke da oni to “po defaultu” žele tako što ćete im u opcijama aplikacije sistemski označiti tu prijavu na notifikacije.

Koliko često slati? To najviše zavisi od svrhe i sadržaja vaše aplikacije. Možda dva put nedeljno, možda jednom mesečno, to je nešto što sami određujete. Ono što bi svakako trebalo jeste da najpre testirate na malom uzorku svojih korisnika, i to ne samo frekvenciju slanja, već i različite tekstualne sadržaje same push notifikacije.

Kao i kod slanja email newsletter-a, poželjno je da bazu vaših korisnika najpre segmentirate po različitim kriterijumima (socio-demografija, behavioralne statistike, geo-targetiranje itd.), te da različitim grupama korisnika, šaljete različite tipove notifikacija. Ne zanima svakoga apsolutno sve što imate da kažete, i na ovaj način možete lako izazvati gnev kod korisnika i naterati ga ode na “Uninstall” dugme čime ga najverovatnije gubite zauvek.

Zloupotreba i loše korišćenje push funkcionalnosti

Svedoci smo da se mnoge, među najpopularnijim mobilnim aplikacijama regionalnih news publisher-a, ne ophode sa punom pažnjom prema push notifikacijama. One se često šalju bez ikakvog plana i strategije, pri čemu je jedini cilj povećanje posete, odnosno broja sesija korišćenja mobilne aplikacije. Te brojke su bitne da bi se istakle u njihovim media kitovima, kako bi se oglašivači lakše odlučili za kupovinu oglasnog prostora na njihovim mobilnim aplikacijama.

Većina news publisher-a odmah prijavi korisnika za primanje svih push notifikacija zajedno sa instaliranjem same aplikacije. Neki od njih to iskomuniciraju korisniku prilikom prvog lansiranja aplikacije i daju mu mogućnost da se odmah odjavi, dok oni sa najvećom posetom ostave korisniku da sam traži po aplikaciji gde se notifikacije isključuju. Mnogi korisnici ni ne znaju šta je to što im zvrnda i po 10 puta na dan i to često zna da ih razočara jer u jurnjavi za što većom posetom publisheri često nemaju milosti, već beskompromisno spamuju.

Koliko su korisnika zbog takvog ophođenja izgubili, nikada nećemo saznati, ali ono što znamo je da push notifikacije povećavaju broj sesija korišćenja mobilne aplikacije i do 50%. Ipak, možemo da budemo sigurni da ovo nije način na koji treba koristiti potencijale push notifikacija.

ponuda

Komentari

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Kultura 2.0

Je li go-go plesačicama i “I tata bi, sine” majicama mjesto na tehnološkoj konferenciji?

Ako ste među onima koji se pitaju koji je pravi odgovor na pitanje iz naslova, preporučujem pozorno čitanje teksta do kraja.

Tehnologija

Zašto Facebookove Libra i Calibra nisu pravi blockchain, a trebaju ih se bojati najviše – banke?

Svaka osoba na svijetu koja koristi Facebook, Instagram ili WhatsApp će uskoro nesumnjivo imati i svoj crypto novčanik, što je gotovo trećina svih ljudi na svijetu.

Društvene mreže

Kako je Mislav Kolakušić uz Facebook i Google oglase postao najveće iznenađenje izbora za EP

Mislav Kolakušić zasigurno je jedno od većih iznenađenja jučerašnjih izbora za Europski parlament, a čini se da dobar dio svoje popularnosti, zahvaljujući kojoj je osvojio 68.882 preferencijalnih glasova, može zahvaliti pametnom korištenju društvenih mreža i online oglašavanja.

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Toni Boban: U 3 Open Coffeeja od sretno (ne)zaposlenog do vlastite projektantske tvrtke

Gost 119. Open Coffee meetupa u Splitu bio je arhitekt Toni Boban, koji je prisutnima približio svoj poduzetnički put, a posebno je zanimljivo bilo to što je predavanje održano u prostoru koji je upravo njegova tvrtka, Boban + partneri, osmislila.

Startupi i poslovanje

Kako hakirati ljudske resurse da HR ne bi ostao samo “kadrovska”, a novi talenti neuhvatljivi?

Ususret novim promjenama na tržištu rada i dolaskom novih tehnologija, uloga HR-a u agilnoj transformaciji tvrtki i korporacija važnija je nego ikad prije. Kako zaposlenici, vodstvo tvrtke i HR odjeli mogu pomoći u toj tranziciji, saznali smo od Jelene Jelušić i Kristine Martić, prve dvije organizatorice volonterke koje su nedavno započele Hacking HR priču u Zagrebu.

Novost

Apple Pay konačno i službeno u Hrvatskoj uz Revolut, Monese…

Svoju Revolut ili Monese Mastercard karticu od danas možete staviti u Apple Wallet i plaćati pomoću pametnog sata ili iPhonea.

Startupi i poslovanje

Moj Zaba Start: Ima li vaš poslovni plan sve potrebno za 80, 100 ili 120 tisuća kuna?

Iako sve počinje od ideje, zaključna ocjena svakog projekta ovisi o razradi poslovnog plana. Moj Zaba Start natječaj uskoro zaključuje prijave projekata iz područja društva, kulture i znanosti te poduzetništva, imate li sve potrebno za pobjedničku?

Startupi i poslovanje

Hrvatski Red Sky osigurao 200.000 dolara za AI koji slijepima i slabovidnima omogućuje navigiranje prostorom

Što imaju u planu s investicijom i samim razvojem Sarah sustava kojeg razvijaju već sedam godina?

Intervju

#DigitalnaKarijera: Zrinka i Lana novinarke su koje su tiskanu riječ zamijenile digitalnom

A karijeru u redakciji - poduzetničkom! Od Fakulteta političkih znanosti do poduzetništva u svijetu digitala, provjerili smo kako su dvije novinarke napravile zaokret i ostvarile svoju digitalnu karijeru.