Kako je sukob dve srpske ‘food’ blogerke skrenuo pažnju

Kako je sukob dve srpske ‘food’ blogerke skrenuo pažnju na organsku hranu (i blogove)

Ako ste otvorili Facebook ili Twitter jutros, sigurno ste primetili da je dosta ljudi podelilo tekst Tatjane Vehovec (Mooshema.com) i Maje Petrović (Vitkigurman.com). Na svojim blogovima obe strane skreću pažnju o organskoj hrani i sertifikatima koje proizvodi moraju da nose, no negde između redova, stvorio se prostor za sukob koji se preneo i na komentare ispod tekstova kao i na društvene medije.

blogericeijaja

Kako bi demistifikovali pomenuti sukob, možda je i najpametnije da krenemo od teksta koji je i izazvao reakciju Maje Petrović koja je dodatno želela da skrene pažnju na činjenicu da je period konverzije iliti vreme koje je potrebno proizvođačima organske hrane u Srbiji da dobiju odgovarajući žig, jednostavno predugo. Par neispoštovanih blogerskih pravila i imamo sukob dve strane koji je kasno sinoć iznedrio i treći tekst koji je čitavu stvar i stavio u fokus.

Iako se posmatračima sa strane tekstovi čine kao ‘TLDR’, jedna stvar je nezaobilazna a to je da su obe blogerke uspele da nateraju ljude da zapravo sednu i pročitaju važnu diskusiju o temi koja ne pogađa direktno ljude iz srpske blogerske zajednice, a koja je sama po sebi bitna jer većina ume da zanemari važnost pravilne i zdrave ishrane.

Lekcija #1: Otvorenije o ovakvim temama

Ako će autorke i zajednica da povuku makar jednu lekciju iz čitavog sukoba, to bi pak trebalo da bude da o ovakvim temama treba pisati i govoriti na način da se razvija argumentovana diskusija, kako u komentarima, tako i na drugim blogovima. Već na samom početku svog teksta, Tatjana je istakla važnu poruku koju bi blogeri u Srbiji i regionu trebali napamet da nauče:

Drugi utisak bio je zabrinutost da blogerska komunikacija u Srbiji upravo odlazi dođavola, a treći – da je mlađoj blogerskoj populaciji potrebna ozbiljna edukacija u korišćenju bloga i društvenih mreža.

Pogledamo li čitavu stvar iz nešto udaljenijeg ugla, shvatamo da se diskusija iliti sukob može nastaviti do daljnjeg isključivo na štetu samih čitalaca koji su se pomenutim blogobima i okrenuli zbog pregršti korisnih informacija. Možda je i najbolji odgovor na čitavu situaciju dala upravo Dragana Đermanović u komentarima na blogu Mooshema.com, koja je ukazala da mnoge stvari na domaćoj sceni ostaju otvorene uprkos štetnom uticaju:

Naša blogosvera je jako krhka i slabašna, na žalost takva je već dugo. Možda je baš onakva kakvi smo mi sami. Veoma je važno otvoriti i zatvoriti ovakve teme.

Lekcija #2: Organska jaja

I dok je prva lekcija usmerena ka blogerskim praksama koje smo zaboravili, a koje možda nikada i nismo naučili, druga lekcija usmerena je ka onome što smo svi naučili iz diskusije koja je obelodanjena na blogovima Mooshema i Vitki Gurman.

Da li sve vi znali da organska hrana na svom pakovanju mora imati određeni žig – žig na koji se u državi Srbiji čeka i po nekoliko godina? Ja sigurno nisam. Ako ništa, obe blogerke uspele su da skrenu pažnju na temu koja u dubini svega zapravo odlično pokazuje u kakvoj se situaciji nalaze preduzetnici u Srbiji – pokretali oni tehnološke kompanije ili farmu organskih jaja.

Ovakve, ali i slične diskusije (ne bih više pominjao sukob), mogu biti izuzetno korisne za širu publiku jer skreću pažnju na teme o kojima do juče nismo želeli da se informišemo. I dok god ton ostane u vidu argumentovane diskusije, čitaoci će biti ti koji će formirati svoje mišljenje na osnovu iznesenih argumenata. Pređe li ton u sukob širih razmera, čitaoci će biti ti koji će na kraju dana snositi posledice, jer se više neće susretati sa sadržajem zbog kojeg su prvobitno i posećivali blog.

Pravila ponašanja

Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja držeći se sljedećih pravila ponašanja:

  • Ne budite 💩: Nema vrijeđanja, diskriminiranja, ni psovanja (osim ako nije osobni izričaj, ali onda neka psovka bude općenita, a ne usmjerena prema nekome)
  • Samo kvalitetna rasprava, manje trolanja: Ne morate se ni sa kim slagati, ali budite konstruktivni i doprinesite raspravi! Svako trolanje, flameanje, koliko god "plesalo" na granici, leti van.
  • Imenom i prezimenom, nismo Anonymous 👤: Autor sadržaja stoji iza svog sadržaja, stoga stojite i vi iza svog komentara. Koristimo ime i prezime (Hrvoje Lončar) ili barem ime i inicijala (Hrvoje L.) te pravu email adresu. Kako koristimo podatke koje tamo ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.

Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.

Komentari

  1. Citalac

    Citalac

    29. 11. 2014. u 1:18 am Odgovori

    Veoma je lako prouciti temu, samo pitaj google. On ce nam reci da da je proizvodjac koji je navodno pogodjen pricom i nalazi se u konverziji u stvari vlasnik serifikata za organsku proizvodnju jaja jos od avgusta 2012 (npr http://www.srbijadanas.net/farma-za-proizvodnju-organskih-jaja/ ) a da konverzija za proizvodnju jaja traje samo 6 nedelja (npr ovde http://www.ekapija.com/website/sr/page/955865/Zdrava-hrana-uz-malo-ulaganja-Organska-poljoprivreda-u-Srbiji-na-niskom-nivou-proizvodnja-bi-mogla-da-se-utrostru%C4%8Di pise: “S obzirom na to da smo obezbedili svu potrebnu organsku hranu za te koke za period od jedne godine, tek sada ćemo imati prvu kontrolu od sertifikacione kuće gde koke odmah ulaze u period konverzije koji traje 6 nedelja nakon čega dobijamo organski status”). Na zalost, postavili ste pitanja imajuci laznu informaciju iz bloga kome jedino tekstovi gde baca drvlje i kamenje podizu posecenost.

  2. djenka

    djenka

    29. 11. 2014. u 2:05 pm Odgovori

    Pratim i jedan i drugi blog i sve mi mirise da je cela polemika namestena. Maja, temperamentna kao i uvek (previse masnoce i proteina?) je iskorisila benignu pricu sa bloga Moo i nesto sto nije problem – pretvorila u problem. Onda je Moo kao svaki dobar PR iskoristla zicer i “ocitala” mladjoj koleginici. Naravno, nije zaboravila da spomene ni svoj brojni auditorijum a ni koliko je ljudi “prosledila” na blog rivalke. Sve u svemu igra sujetnih dama sa nesto javnog uticaja.

  3. Jovan K.

    Jovan K.

    30. 11. 2014. u 6:50 pm Odgovori

    Tanja je u ovoj prici izgubila kompas! Rasplamsava hejterske komentare licne prirode i pijacarsku konverzaciju jer se neko usudio da joj nesto prebaci. Pa i da je u pravu i da nije, zar mora od jaja da napravi kokosinjac?

    Gresite u Vasem tekstu: jedina edukacija o blogovima koja se ovde dobija je da ce te iskusniji blogeri razapeti ako se usudis da im nesto zameris. Obicno zastrasivanje posle koga niko nece smeti da pisne. Ne cudi me sto nema zelje za razgovorom sa osobom koja s toliko besa i neprikrivene mrznje prelazi sve granice pristojnosti. Nakon citanja komentara koje je dopustila na svom blogu, normalan covek oseti neko gadjenje.

    Verovatno necete da mi objavite komentar, ali ja moram da kazem sta mislim.

  4. X-ray

    X-ray

    02. 12. 2014. u 4:51 am Odgovori

    Tanja optužuje Maju za SEO a vrlo perfidno je stavila “Maja Petrovic Vitki gurman” u SEO title i link. Još je linkovala to na par mesta u tekstu, a title za blog post je drugaciji. Maja sa druge strane ima “Mooshema” par puta u tekstu. Zanimljivo.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Brate, trebam li stvarno uzeti Šaomi?

Xiaomi je u relativno kratkom vremenu postao brend koji se daleko najviše preporučuje u Hrvatskoj i regiji. Zašto?

Kolumna

Što će nam uopće kriptovalute?

Iako o kriptovalutama slušamo već godinama, rijetko kad nam je netko dao suvisao odgovor na pitanje, a što će nama kriptovalute zapravo? U vremenima kada se centralizirani sustavi poput banaka igraju s našim povjerenjem, nikada nije bilo jasnije. Evo odgovora...

Izrada web stranica

Kad vam u 2021. padne server, što očekivati od svog hosting poslužitelja?

Po muci se poznaju junaci pa tako i hosting poslužitelji. Kako izgleda posao s druge strane vašeg weba, otkrili smo.

Što ste propustili

Digitalni marketing

Sean Ellis: “Prošlo je vrijeme kad jedan jedini growth hacker može dobiti vrtoglave rezultate”

Skovan kao termin prije više od 10 godina, growth hacking je osigurao strelovit rast mnogim poznatim firmama u tehnološkom svijetu, ali mu je ta popularnost osigurala i dozu notornosti. O kontroverzama i budućnosti ove metodologije imala sam priliku pričati s njenim utemeljiteljem, Seanom Ellisom, koji će uskoro nastupiti i uživo u Zagrebu na konferenciji SuperMinds: Don’t Code What You Don’t Understand.

Digitalni mediji

Što svaki developer treba znati o web analitici

Svaki put kad netko kaže da je web stranica gotova i “sad možemo instalirati analitiku”, analitičaru negdje na svijetu pametni telefon padne na pod, kaže stručnjak za web analitiku Robert Petković.

Startupi i poslovanje

Head of Growth: Ima li takvih superjunaka u Hrvatskoj?

Domaćim tehnološkim tvrtkama ojačanima investicijama na putu prema rastu trebaju iskusni multidiscplinarni stručnjaci koji će taj rast ubrzati. Analiziramo kako Head of Growth razmišlja, što treba znati te gdje ga i kako naći, a svoja razmišljanja dali su i Filip, vlasnik growth agencije te Tana, suosnivačica Bazzara, koji upravo zapošljava jednog.

Sponzorirano

eCommerce nakon pandemije? Najveće okupljanje industrije otkriva nam korijenske promjene

Svjedoci smo povijesnih preokreta u digitalnoj trgovini i promjena koje će imati dalekosežne posljedice. Kako se pripremiti za postpandemijski svijet eCommercea, Neuralab ekipa donosi saznanja sa središnjeg eCommerce događaja - RetailXa u Chicagu.

Startupi i poslovanje

Superology i Sportening: Želimo odgajati vrhunske product managere u Hrvatskoj

Jedan je prošao put od programera preko 'Katice za sve' do voditelja razvoja proizvoda, a drugi je nakon doktorata i akademske karijere u Kaliforniji radio u Googleu u Zürichu pa se vratio u Zagreb biti suosnivač startupa. Otkrili su nam što čini dobrog product managera, što dobri produktni tim i koji je najkraći put do inovacije.

Kultura 2.0

Velimir Grgić: “Ljudski mozak (i sve njegove mane) postao je transparentniji nego ikada, a sve zahvaljujući internetu.”

Velimir je kao novinar, pisac, scenarist i producent prošao zbilja sito i rešeto toga, ali teorije zavjera ostale su mu trajna inspiracija još od ranih dana. Zašto itko promišlja o zemlji koja je ravna ploča, hoće li teoretiziranje o zavjerama ikada prestati te koja teorija je njemu osobno najintrigantnija - saznali smo od autora netom rasprodane knjige "Teorije zavjera 21. stoljeća".