Istraživanje: Slovenija prva, Crna Gora poslednja u regionu po privlačnosti Venture Capital fondovima

Istraživanje: Slovenija prva, Crna Gora poslednja u regionu po privlačnosti Venture Capital fondovima

IESE škola za postdiplomske studije univerziteta Navarra iz Barselone, objavila je i ove godine studiju o zemljama koje su najatraktivnije Venture Capital i Private Equity fondovima. U pitanju je istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou i to od 2006. godine, a Netokracija vam ovom prilikom predstavlja podatke balkanskih zemalja kako bi saznali koja od njih nudi najbolje uslove VC i PE fondovima i koliko je zaista lako (ili teško) pokrenuti kompaniju u svakoj od njih.

vcfriendly

IESE škola za postdiplomske studije univerziteta Navarra iz Barselone, objavila je i ove godine studiju o zemljama koje su najatraktivnije Venture Capital i Private Equity fondovima. U pitanju je istraživanje koje se sprovodi na godišnjem nivou i to od 2006. godine, a Netokracija vam ovom prilikom predstavlja podatke balkanskih zemalja kako bi saznali koja od njih nudi najbolje uslove VC i PE fondovima i koliko je zaista lako (ili teško) pokrenuti kompaniju u svakoj od njih.

Prilikom analize rezultata fokusirali smo se na zemlje bivše SFRJ  – Sloveniju, Hrvatsku, Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru kako bi došli do relevantnih podataka za ovo područje, a prilikom njihove obrade, u obzir smo uzeli i druge zemlje Jugoistočne Evrope čije rezultate možete videti pri samom kraju teksta. Pa da počnemo:

Slovenija

Na listi ex-Yu zemalja koje su obuhvaćene ispitivanjem, Slovenija je zauzela prvu poziciju, dok se na globalnom nivou ona nalazi na 45. mestu. Toj poziciji doprineo je relativno stabilnan BDP tokom prethodnih godina kao i produktivnija ekonomija u odnosu na svoje susede.

Veličina slovenačke berze opala je u poslednje dve godine, baš kao i sofisticiranost tržišta. U poređenju sa 2011. godinom, Slovenci danas dižu više kredita za razliku od drugih balkanskih država u kojima je ovaj trend potpuno suprotan.

slovenia_IESE
Slovenački uslovi približni su većini evropskih zemalja (Izvor: IESE)

Kada su porezi i takse u pitanju, ova država je značajno poboljšala svoju poziciju tako da se za samo dve godine spustila sa 49. na 17. mesto. Manji nameti doveli su do lakšeg pokretanja i razvoja sopsotvenog biznisa te je u ovoj kategoriji Slovenija zauzela visoko 6. mesto na globalnom nivou. Sa druge strane, korupcija, a pogotovo nezaposlenost, našli su se u porastu.

Hrvatska

Zemlja “hiljadu ostrva” zauzela je drugu poziciju na listi balkanskih zemalja koje su najprimamljivije VC i PE fondovima. U poređenju sa 2011. godinom Hrvatska je ostala na relativno istoj poziciji, kotiravši se kao 65. zemlja na spisku. Tokom protekle dve godine u ovoj državi povećala se nezaposlenost, a bruto nacionalni proizvod se smanjio. Stanje na berzi takođe je u opadanju, kao i broj podignutih kredita za razliku od Slovenije.

croatia_IESE
Hrvatski nameti povećali su se poslednjih godina (Izvor: IESE)

Po pitanju poreza, Hrvatska je pala sa 5. na 21. mesto za samo dve godine, što je dovelo do nešto komplikovanijeg procesa pokretanja sopstvenog biznisa. Veliki broj preduzetnika odgovorio je da su uslovi bili primetno bolji pre par godina, te da država na ovom polju nije uradila dovoljno za njih i njihove potrebe. Prateći regionalne trendove, obrazovanje je takođe u primetnom padu dok je stanje sa korupcijom ostalo relativno nepromenjeno.

Bosna i Hercegovina

U protekle dve godine Bosna i Hercegovina doživela je blagi pad tako da se na globalnom nivou kotirala kao 73. zemlja po privlačnosti stranim fondovima. Na regionalnoj sceni, ona je zauzela treće mesto preuzevši tako poziciju koju je Srbija držala od 2011. godine. Iako je bruto domaći proizvod opao, stanje na berzi i nezaposlenost ostali su gotovo isti, dok se broj podignutih kredita povećao – kao i kod Slovenije.

bosnia-hercegovina_IESE
BiH prati trendove jugoistčne evrope (Izvor: IESE)

Nivo korupcije na Balkanskom “orijentu” ostao je isti, a ophođenje države prema preduzetnicima popravilo se za čak nekoliko mesta i sada zauzima 66. poziciju. Kao i kod Slovenije i Hrvatske, obrazovanje u Bosni nalazi se u silaznoj putanji ali je situacija kod pokretanja sopstvenog biznisa ipak poboljšana. Spremnost na inovacije takođe je u porastu i ona nalazi se u ravni sa Hrvatskom.

Makedonija

Južne komšije ostale su na skoro istoj poziciji na kojoj su se nalazili i 2011. godine tako da na globalnom nivou sada zamuzimaju 80, a na regionalnom četvrto mesto po primamljivosti Venture Capital i Private Equity fondovima. Uzrokovan nepovoljnom ekonomskom situacijom, BDP Makedonije pao je za nekoliko pozicija dok je stopa nezaposlenosti ostala ista.

Berza je takođe doživela pad, tako da se danas manje trguje deonicama nego što je to bio slučaj pre par godina. Svakako najveća oscilacija dolazi upravo na polju kredita – državljani Makedonije skoro da su prestali da dižu kredite u protekle dve godine, a taj potez stavio ih je na visoko 4. mesto na globalnoj listi.

macedonia_IESE
Makedonija je zauzela 4. mesto na listi popularnosti (Izvor: IESE)

Takse koje su nameću preduzetnicima ipak su se snizile, ali nedovoljno da bi napravile veću razliku. Sa druge strane, država se bolje ophodi prema preduzetnicima, a i sudovi su im naklonjeniji. Na polju obrazovanja Makedonija je nazadovala nekoliko mesta, što potvrđuje i znatno manji broj naučnih radova objavljenih u stranim publikacijama. Korupcija je ostala na istom nivou kao i 2011. godine, dok je značajan napredak učinjen na polju pokretanja sopstvenog biznisa.

Srbija

Kada je Srbija u pitanju, pojedine stvari došle su očekivano i neočekivano. Nadajući se boljoj poziciji, Srbija se kotirala kao 82. zemlja na globalnom i tek peta na regionalnom nivou. Nešto manji GDP praćen je znatno većom stopom nezaposlenosti, tako da se Srbija u toj kategoriji našla na 104. mestu, tek nekoliko pozicija ispred Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore.

Serbia_IESE
Silazna putanja veoma je primetna (Izvor: IESE)

Prateći regionalne trendove i srpska berza našla se u blagom padu, ali to nije sprečilo veću prodaju deonica u prethodne dve godine. Poverenje banaka ostalo je isto, tako da je stepen dizanja kredita ostao nepromenjen u odnosu na 2011. godinu, svrstavši Srbiju na 44. mestu u toj kategoriji.

Svakako najveća oscilacija dolazi nam upravo iz kategorije poreza i nameta, tako da se Srbija kotirala kao poslednja zemlja u regionu zauzevši nisko 115. mesto. Ako uzmemo u obzir nove mere oporezivanja koji je najavio ministar finansija Lazar Krstić, Srbija će i u narednim godina biti na začelju po primamljivosti VC i PE fondovima.

Crna Gora

Poslednja na listi ex-Yu zemalja našla se Crna Gora, koja je zauzela 86. mesto na globalnom nivou. Stepen nezaposlenosti ostao je isti, a i situacija na berzi se nije znatno promenila. Kao i kod većine zemalja u regiji, građani Crne Gore dižu neznatno manje kredita u odnosu na protekle dve godine.

montenegro_IESE
Aktivnost tržišta dovela je do poslednjeg mesta na listi ex-Yu zemalja (Izvor: IESE)

Porezi namenjeni preduzetnicima takođe su smanjeni, a tržište je postalo znatno otvorenije, prihvatajući tako više inovacija bez preteranog ulaganja u razvoj. Nešto slabije obrazovanje prati regionalni trend, a po svemu sudeći Crna Gora je značajno olakšala administrativni deo posla pri pokretanju sopstvenog biznisa, tako da se ona našla na 37. mestu što ju je svrstalo kao treću zemlju u regionu kada je u pitanju ova kategorija.

Uslovi u EU znatno bolji

Nakon pažljive analize dolazimo do zaključka da je Slovenija ipak najatraktivnija država za poslovanje Venture Capital i Private Equity fondova. Dugogodišnja otvorenost prema Evropskoj uniji, te pristup različitim stranim fondovima, postavili su ovu državu na prvo mesto među bivšim članicama SFRJ – rekli bi sasvim opravdano.

Ni pozicioniranje Hrvatske kao druge države po privlačnosti nije nas iznenadilo, ali kotiranje Bosne i Hercegovine i Makedonije ispred Srbije svakako jeste. Nezavidna ekomonska situacija, niz administrativnih problema i veliki nameti doveli su to doga da se Srbija kotirala tek kao peta država po privlačnosti, ostavivši iza sebe jedino Crnu Goru.

Kada su u pitanju ostale balkanske države i države jugoistočne i centralne Evrope, one su se kotirale sledećim redosledom: Mađarska (42), Bugarska (53), Rumunija (62), Grčka (67), Albanija (108).

Koje je vaše mišljenje o ovom kotiranju? Slažete li se sa rezultatima navedenim u istraživanju? Pozivamo vas da ostavite svoj komentar.

Pravila ponašanja

Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja držeći se sljedećih pravila ponašanja:

  • Ne budite 💩: Nema vrijeđanja, diskriminiranja, ni psovanja (osim ako nije osobni izričaj, ali onda neka psovka bude općenita, a ne usmjerena prema nekome)
  • Samo kvalitetna rasprava, manje trolanja: Ne morate se ni sa kim slagati, ali budite konstruktivni i doprinesite raspravi! Svako trolanje, flameanje, koliko god "plesalo" na granici, leti van.
  • Imenom i prezimenom, nismo Anonymous 👤: Autor sadržaja stoji iza svog sadržaja, stoga stojite i vi iza svog komentara. Koristimo ime i prezime (Hrvoje Lončar) ili barem ime i inicijala (Hrvoje L.) te pravu email adresu. Kako koristimo podatke koje tamo ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.

Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.

Komentari

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Digitalni marketing

Gdje griješimo u zapošljavanju generacije Z?

Zbog toga što je odrasla u posve novim okolnostima modernog društva, kao i u mnogo slučajeva dosad - stariji naraštaji sve slabije razumiju novu generaciju. Kako pristupiti "genzijevcima"?

Digitalni marketing

Je li Google Analytics ilegalan? Jest, ako se pogrešno implementira!

Je li korištenje Google Analyticsa (i svih drugih digitalnih servisa koji podatke spremaju u SAD) preko noći postalo ilegalno objašnjavaju stručnjak za digitalnu analitiku Robert Petković i pravnica Ana Bačić.

Društvene mreže

Kronike LinkedIna: “Poslovna mreža” koja je postala odlagalište objava za samohvalu i šuplje inspiracije

Što je sve LinkedIn postao, a nije trebao? Iliti kako smo pretvorili jedinu poslovnu društvenu mrežu u novi Facebook...

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Eleven Ventures vraća se sa 60 milijuna eura, dio žele potrošiti na hrvatske startupe

Jedan od prvih fondova koji je ulagao u Hrvatskoj, i s hrvatskim osnivačima prije gotovo 10 godina prolazio prve nespretne startup korake, vraća se dubljeg džepa.

Društvene mreže

Kako se s generacijom Z izborila senzacionalna CM-ovka, Kristina Ilić?

CM-ovi, danas je vaš dan, čestitamo! Kako je već postao običaj, na ovaj dan razgovaramo s najboljima od najboljih, vašim kolegama koji su osvojili SoMo nagradu za CM-a godine, 2021. ta je titula pripala Kristini Ilić od koje smo štošta naučili.

Startupi i poslovanje

Jesu li jednorozi doista bijeli?

Prvi pa drugi jednorog.... Opet jedna mala Hrvatska postiže velike stvari! I prije nego što smo napravili uvjete da postanemo konkurentni u pravom smislu riječi, skočili smo na te jednoroge kao spasitelje IT industrije, ali ubrzo će otkucati ponoć...

Startupi i poslovanje

Kako se prijaviti za EU sredstva u 2022. (i zašto zagrebačke tvrtke možda neće moći)

Hoće li prijava za EU sredstva za hrvatske tehnološke tvrtke biti laka ili teška ovisi o prijedlogu koji HGK, HUP, CISEx i CroAI pripremaju ovih dana, a sve o njemu raspravili smo s predsjednikom ICT udruge HUP-a, Hrvojem Balenom.

Intervju

Što na internetu radi i voli: Vuk Vuković

Ekonomist i poduzetnik čija tvrtka se bavi politčkim i tržišnim predviđanjima otkrio nam je sve o svojim online navikama - omiljena javna osoba koju prati je Nassim Taleb (koji i prati njega!), obožava memeove, skoro je kupio Dogecoin zbog Elona Muska, želi više followera na Twitteru, na Instagramu ima gastro profil cookwithvuk!

Društvene mreže

Kronike LinkedIna: “Poslovna mreža” koja je postala odlagalište objava za samohvalu i šuplje inspiracije

Što je sve LinkedIn postao, a nije trebao? Iliti kako smo pretvorili jedinu poslovnu društvenu mrežu u novi Facebook...