Peticija protiv svih ‘online’ peticija

Peticija protiv svih ‘online’ peticija

Od nacije koja je svojevremeno izašla na ulice Beograda i zbacila Slobodana Miloševića sa vlasti, postali smo pasivni ‘online’ aktivisti koji probleme ove nacije rešavaju lajkovima, klikovima i šerovima. Sajtovi za peticije beleže veću posećenost od pojedinih ‘news’ portala, a javno mnjenje kroje nam strastvene tinejdžerke i ljubitelji životinja.

peticije

Čudan smo mi Srbi narod. Živimo u teškim vremenima pod velom cenzure, ministri nam kradu iz budžeta kao “dobar dan”, deca umiru od teških bolesti, a šta mi radimo? Potpisujemo online peticije. Svoje nezavodoljstvo izražavamo isključivo na društvenim mrežama, pozivamo na akciju, pravoslavlje, Rusiju, Putina, Vučića, i tako dok sutradan ne dođe novi događaj, nova peticija, novi lajk, novi šer. Začarani krug virtuelnog aktivizma.

Iako mi je news feed ispunjen svakojakim stvarima, često se tu nađe i neka online peticija. U poslednje vreme sve ih je više. “Spasi ovaj azil”, “spasi ono dete”, “stopiraj ovo”, “pokreni ono”. Komentari preplavljeni ljudima koje pomenute teme navodno pogađaju, kilometarski statusi u kome se gotovo uvek nađe “Vučiću p****u”, no čim diskusija prođe, čim se izlajkuje koliko se moglo, priču o čoveku koji spašava pse lutalice sa ulica Niša zamenjuje proslava punoletstva sina srpske majke. I tako svaki dan. Svaki j****i dan.

Online aktivisti, marš na ulice

Da nismo u potpunosti zaboravili šta znači izaći na ulice i zapravo učiniti nešto, pokazaše nam nedavno aktivisti koji su okupirali bioskop “Zvezda”. Smetao im je položaj kulture u Srbiji, inicijalno su se organizovali preko Interneta, ali su se, za razliku od mnogih drugih wannabe aktivista, dali na akciju. Na stranu to što je u pitanju upad na privatan posed, ali u Srbiji zapravo postoje ljudi koji nisu zaboravili kako se dolazi do promena. Ljudi koji ne sede kod kuće sa falusima u rukama, lajkujući i deleći peticije, slike o kučićima i hvalospeve stranih medija o Beogradu.

Jednog dana svi se borimo za usvajanje novog zakona koji će pomoći deci oboleloj od retkih bolesti, drugi dan se zalažemo za spašavanje azila. Treći dan pak, potpisujemo Internet peticiju jer marimo za životinje na društvenim mrežama, ali ne i na ulici kada ih vlasnici prebijaju. Od tolikog šuma, ni sami više ne znamo za šta se borimo i koji su nam prioriteti. Gde je onaj isti narod koji je pre manje od petnaest godina zbacio Miloševića sa vlasti? Gde je ta strast, gde je ta svest o stanju u kome živimo? Biće na nekoj peticiji…

Online aktivisti, čemu ta galama?
Online aktivisti, na koga galamite?

Vreme je došlo da se zapitamo šta mi to zapravo radimo i kada će nam zaista biti bolje? Sve dok sedimo za našim kompjuterima, kritikujući ove ili one, šerujući peticije i kampanje, hashtagujući postove, ne možemo očekivati značajnije promene. Mislite li da će se taksisti boriti protiv Ubera online peticijama?

Umesto da iskoristimo Internet za organizovanje i pokretanje na akciju, mi ga iz udobnosti svoga doma koristimo za prikupljanje lajkova i komentara. Ne tako davno, koristili smo ga za prave stvari, kada je bezbednost ljudi bila ugrožena. Da li smo zaista zaboravili na to?

Ironično je što upravo putem Interneta pozivam na akcijanje i na prekid kukanja na društvenim mrežama, ali ako ćemo upravo ovde da započnemo akciju, a da je završimo tamo gde leži izvor pomenutih problema, onda sve ovo ima smisla i moje pisanje nije uzalud. Možda nam svima treba jedna “Peticija protiv svih peticija”? Hoćemo li zapravo učiniti nešto ili u šteku imamo spremljene nove peticije, nove lajkove i nove šerove?

Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na Netokraciji dopušteno je samo korisnicima koji ostave svoje ime i prezime te mail adresu i prihvate pravila ponašanja.

Pravila ponašanja

Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja, kao i Zakon, držeći se sljedećih pravila ponašanja:

  • Ne budite 💩: Nema vrijeđanja, diskriminiranja, ni psovanja (osim ako nije osobni izričaj, ali onda neka psovka bude općenita, a ne usmjerena prema nekome). Također, upoznajte se sa stavkom 2. članka 94. Zakona o elektroničkim medijima prije no što ostavite komentar.
  • Samo kvalitetna rasprava, manje trolanja: Ne morate se ni sa kim slagati, ali budite konstruktivni i doprinesite raspravi! Svako trolanje, flameanje, koliko god "plesalo" na granici, leti van.
  • Imenom i prezimenom, nismo Anonymous 👤: Autor sadržaja stoji iza svog sadržaja, stoga stojite i vi iza svog komentara. Koristimo ime i prezime te pravu email adresu.

Kako koristimo podatke koje ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.

Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.

Komentari

  1. Бјути

    Бјути

    18. 12. 2014. u 1:12 pm Odgovori

    Једини ко има користи од онлајн петиција је онај ко држи огласе на сајтовима за онлајн петиције

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startupi i poslovanje

Kako je Estonija postala “startup nacija”, može li to Hrvatska, kako – i kad?

Može li novoosnovana udruga Cro Startup ponoviti uspjeh koji je postigla Startup Estonia? Eve Peeterson iz te udruge ispričala je koje su promjene, inicijative i angažmani bili ključni za uspjeh.

Digitalni marketing

Na digitalno oglašavanje u Hrvatskoj u 2021. potrošeno 1,65 milijarde kuna, 75% otišlo Googleu i Meti

Na digitalno oglašavanje u Hrvatskoj u 2021. godini potrošeno je milijardu i 657 milijuna kuna, pokazalo je istraživanje digitalni AdEx koje su za HUDI (Hrvatsku udrugu digitalnih izdavača) proveli austrijska agencija Momentum i lokalni partner Ipsos.

DevDev

Rok trajanja programera: Možete li 57-godišnjaka zamisliti na razgovoru za posao frontend developera?

Možete li 57-godišnjaka zamisliti na razgovoru za posao frontend developera u nekoj domaćoj IT agenciji? Zavirili smo u raspravu o tome koliki je rok trajanja programera i upitali nekoliko njih, različitih razina iskustva i pristupa karijeri, može li se do mirovine biti "samo programer".

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Upoznajte 13 hrvatskih healthtech timova “Get Started in Health Innovation” programa

Pred vama je prva generacija jedinog programa u Hrvatskoj koji se sustavno posvetio podršci stručnjaka koji žele razvijati nešto u segmentu healthtecha. Njihova rješenja fokusirana su na razne probleme u zdravstvenom sustavu: od alata za efikasnije pružanje zdravstvene pomoći, ali i onih koji olakšavaju rad samih zdravstvenih djelatnika do rješenja koja i pacijentima omogućavaju jednostavnije pratiti svoje zdravstveno stanje.

Intervju

Kako je softverski inženjer s Kube našao svoju oazu u Microsoftovom razvojnom centru

Iz daleke Havane na Kubi, softverski inženjer Arnaldo Perez stigao je u Microsoftov razvojni centar u Srbiji. Kako, zašto, u kojem timu i što danas radi, kako se privikao na novo okruženje te što je naučio u zadnje četiri godine radeći u Microsoftu i regiji, saznali smo u intervjuu.

Nesortirano

Combisu nagrada Microsoft Partner of the Year 2022 u Hrvatskoj

Combis je osvojio prestižnu godišnju nagradu američke tehnološke kompanije Microsoft za Hrvatsku.

Novost

Huawei Apps UP natjecanje se vraća s nagradom od preko milijun dolara

Treću godinu zaredom Huawei bogatim fondom nagrađuje najbolje programere koji će se odvažiti na razvoj aplikacija za ekosustav Huawei mobilnih usluga.

Kultura 2.0

Prvo istraživanje o električnim romobilima u Hrvatskoj: 80 % ispitanika koristi ih umjesto auta kako bi brže stigli do cilja

Bolt je proveo prvo istraživanje o električnim romobilima u Hrvatskoj, a za Netokraciju ekskluzivno otkrivaju najzanimljivije podatke.

Startupi i poslovanje

Ovo su najinovativniji učenici, studenti i škole u Hrvatskoj koji su osvojili nagrade Digitalnog inkubatora

U velikoj završnici Digitalnog inkubatora by Hrvatski Telekom, u organizaciji Instituta za inovacije, održane su prezentacije najuspješnijih timova učenika i studenata i dodijeljene su im nagrade ukupnog novčanog fonda od 200.000 kuna. Evo kakve ideje i rješenja su predlagali...