Peticija protiv svih ‘online’ peticija

Peticija protiv svih ‘online’ peticija

Od nacije koja je svojevremeno izašla na ulice Beograda i zbacila Slobodana Miloševića sa vlasti, postali smo pasivni ‘online’ aktivisti koji probleme ove nacije rešavaju lajkovima, klikovima i šerovima. Sajtovi za peticije beleže veću posećenost od pojedinih ‘news’ portala, a javno mnjenje kroje nam strastvene tinejdžerke i ljubitelji životinja.

peticije

Čudan smo mi Srbi narod. Živimo u teškim vremenima pod velom cenzure, ministri nam kradu iz budžeta kao “dobar dan”, deca umiru od teških bolesti, a šta mi radimo? Potpisujemo online peticije. Svoje nezavodoljstvo izražavamo isključivo na društvenim mrežama, pozivamo na akciju, pravoslavlje, Rusiju, Putina, Vučića, i tako dok sutradan ne dođe novi događaj, nova peticija, novi lajk, novi šer. Začarani krug virtuelnog aktivizma.

Iako mi je news feed ispunjen svakojakim stvarima, često se tu nađe i neka online peticija. U poslednje vreme sve ih je više. “Spasi ovaj azil”, “spasi ono dete”, “stopiraj ovo”, “pokreni ono”. Komentari preplavljeni ljudima koje pomenute teme navodno pogađaju, kilometarski statusi u kome se gotovo uvek nađe “Vučiću p****u”, no čim diskusija prođe, čim se izlajkuje koliko se moglo, priču o čoveku koji spašava pse lutalice sa ulica Niša zamenjuje proslava punoletstva sina srpske majke. I tako svaki dan. Svaki j****i dan.

Online aktivisti, marš na ulice

Da nismo u potpunosti zaboravili šta znači izaći na ulice i zapravo učiniti nešto, pokazaše nam nedavno aktivisti koji su okupirali bioskop “Zvezda”. Smetao im je položaj kulture u Srbiji, inicijalno su se organizovali preko Interneta, ali su se, za razliku od mnogih drugih wannabe aktivista, dali na akciju. Na stranu to što je u pitanju upad na privatan posed, ali u Srbiji zapravo postoje ljudi koji nisu zaboravili kako se dolazi do promena. Ljudi koji ne sede kod kuće sa falusima u rukama, lajkujući i deleći peticije, slike o kučićima i hvalospeve stranih medija o Beogradu.

Jednog dana svi se borimo za usvajanje novog zakona koji će pomoći deci oboleloj od retkih bolesti, drugi dan se zalažemo za spašavanje azila. Treći dan pak, potpisujemo Internet peticiju jer marimo za životinje na društvenim mrežama, ali ne i na ulici kada ih vlasnici prebijaju. Od tolikog šuma, ni sami više ne znamo za šta se borimo i koji su nam prioriteti. Gde je onaj isti narod koji je pre manje od petnaest godina zbacio Miloševića sa vlasti? Gde je ta strast, gde je ta svest o stanju u kome živimo? Biće na nekoj peticiji…

Online aktivisti, čemu ta galama?
Online aktivisti, na koga galamite?

Vreme je došlo da se zapitamo šta mi to zapravo radimo i kada će nam zaista biti bolje? Sve dok sedimo za našim kompjuterima, kritikujući ove ili one, šerujući peticije i kampanje, hashtagujući postove, ne možemo očekivati značajnije promene. Mislite li da će se taksisti boriti protiv Ubera online peticijama?

Umesto da iskoristimo Internet za organizovanje i pokretanje na akciju, mi ga iz udobnosti svoga doma koristimo za prikupljanje lajkova i komentara. Ne tako davno, koristili smo ga za prave stvari, kada je bezbednost ljudi bila ugrožena. Da li smo zaista zaboravili na to?

Ironično je što upravo putem Interneta pozivam na akcijanje i na prekid kukanja na društvenim mrežama, ali ako ćemo upravo ovde da započnemo akciju, a da je završimo tamo gde leži izvor pomenutih problema, onda sve ovo ima smisla i moje pisanje nije uzalud. Možda nam svima treba jedna “Peticija protiv svih peticija”? Hoćemo li zapravo učiniti nešto ili u šteku imamo spremljene nove peticije, nove lajkove i nove šerove?

Komentari

  1. Бјути

    Бјути

    18. 12. 2014. u 1:12 pm Odgovori

    Једини ко има користи од онлајн петиција је онај ко држи огласе на сајтовима за онлајн петиције

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Data science u sportu: prof. dr. sc. Marina Ivašić-Kos analizira rukometne akcije uz strojno učenje

Automatsko prepoznavanje događanja na rukometnom terenu može uvelike pomoći trenerima i profesorima.

Vodič

Kako uspješno raditi od kuće, biti produktivan i ne izgubiti živce?

Ukratko - teško. :) Nekad ćete se doista osjećati neuspješno, bit ćete neproduktivni i gubit ćete živce. Ali ima načina da polako doskočite izazovima, jedan po jedan.

Startupi i poslovanje

Hrvatske ekološke tenisice MIRET na Kickstarteru preko noći prešle cilj i skupile 20 tisuća dolara

Nakon nekoliko godina razvoja i usavršavanja, hrvatski brend ekoloških tenisica MIRET zadovoljan svojim inovacijama i certifikatima pokreće Kickstarter kampanju ne bi li što prije proširio dobar glas i osvojio srca ekološki osviještenih kupaca diljem svijeta. U razgovoru s osnivačima otkrivamo i kako...

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Bolt pokreće dostavu u 6 gradova Hrvatske; idealnu za isporuku malih paketa unutar jednog sata

Sve je manje putnika u automobilima Bolt vozača, no od danas nadomjestak prometu učinit će dokumenti, namirnice i druge potrepštine koje korisnici požele poslati svojima najbližima ili kolegama s posla.

Internet marketing

Kako su OPG-ovci postali najtraženiji ljudi (i zašto je nužno njihovo digitalno opismenjavanje)

U jeku pandemije koronavirusa (COVID-19) zatvorene su i tržnice. Uz zabranu kretanja van mjesta prebivališta, ova mjera navela je brojne OPG-ovce koji su svoje proizvode do jučer nudili na placu da posegnu za nekim drugim kanalima jer voće i povrće bez hladnjače ne može dugo stajati, a plastenici su puni zahvaljujući blagoj zimi i proljetnom suncu koje se pojavilo u par navrata.

Kultura 2.0

Bruketa&Žinić&Grey i Brigada kao odgovor na krizu pokreću proizvodnju toaletnog papira

Krizna vremena zahtijevaju krizne mjere, a koronavirus nikoga nije ostavio ravnodušnim. Absolut Vodka okrenula se sanitetskom alkoholu, Airbus i Jaguar proizvodnji respiratora, a hrvatske kreativne agencije Bruketa&Žinić&Grey i Brigada - toaletnom papiru!

Kultura 2.0

MUP licencirao tehnologiju Pokemon GO-a za praćenje kršitelja samoizolacije!

U doba krize uzrokovane virusom COVID-19, mnoge institucije okreću se nekonvencionalnim rješenjima za suzbijanje širenja pandemije.

Kultura 2.0

Zbog prisilne digitalizacije gospodarstva i društva u izolaciji, Hrvatska prvi put prvak DESI indeksa!

Europska komisija ove godine odlučila je nešto ranije objaviti Indeks gospodarske i društvene digitalizacije (DESI) za 2020. godinu ne bi li oraspoložila građane Europske unije u ovim tmurnim danima - naime, indeksi država članica EU otišli su značajno u vis, a Hrvatska među njima prednjači!

Kultura 2.0

“Niste bili kod kuće” poruke od poštara omogućile Hrvatskoj osvajanje Guinnessa za najduži red na svijetu

Zahvaljujući velikim naporima jako male skupine poštara Hrvatska je postavila novi rekord impresivnim redom u jednom zagrebačkom naselju.