Digitalno obrazovanje: Marketing na internetu ozbiljan je posao i ne može se raditi po ‘ličnom osećaju’
Boris Trivan
29. 10. 2013.
U zemlji gde je digitalna era tek na pomolu, često me pitaju zašto je to bitno. Zašto bi iko digitalizovao svoj biznis? Zašto bi iko, za ime boga, digitalizovao svoju privatnost. Odgovor je vrlo jednostavan – neizbežno je.
U zemlji gde je digitalna era tek na pomolu, često me pitaju zašto je to bitno. Zašto bi iko digitalizovao svoj biznis? Zašto bi iko, za ime boga, digitalizovao svoju privatnost. Odgovor je vrlo jednostavan – neizbežno je.
Suočimo se sa istinom – digitalna era je odavno počela. Možda ne znamo gde će nas tačno odvesti, ali ono što je sigurno, jeste da je ovaj proces nepovratan i da nema nazad. Nikada. Možemo sa žaljenjem da gledamo na nestajanje naših omiljenih štampanih novina i knjiga, miris papira i sve ređe prizore poštara koji nam donosi pismo. Ali svidelo se to nama ili ne, nikada se više nećemo vratiti na olovku i papir i zato bi valjalo da prevaziđemo strah od novog, prihvatimo promene i pokušamo da iz njih izvučemo što je više moguće.
Umesto “zašto”, pravo pitanje je: Da li ćete biti vođa ili sledbenik digitalnog trenda?
Digitalno obrazovanje – budućnost
Nove tehnologije su postale gotovo modni trend i uspele su da digitalizuju i infiltriraju se u u sve segmente svakodnevnog života i umetnosti. Zamislite svet u kom pop zvezda nema Twitter profil, u kom je modni brend bez Facebook stranice, selebriti bez iPhonea, svet u kome izložbu u Metropolitanu ne možete da pronađete na Google-u. Ne možete, naravno. A sad zamislite kako bi izgledalo da vi steknete sve te veštine i naučite kako da ih koristite za svoj lični i profesionalni razvoj.
U svakom slučaju, za deset godina ili manje, biće nezamislivo da neko nema obrazovanje iz oblasti digitalnih komunikacija, baš kao što je danas nezamislivo da neko nema srednju školu. Mladi profesionalci koji su tek završili fakultet ili su na završnoj godini, kao i ljudi koji pripadaju srednjem i višem menadžmentu bi trebalo da budu vođe u ovoj digitalnoj revoluciji, i kao takvi, oni bi trebalo da budu pioniri u programima digitalnog obrazovanja.
Kako kaže Conor Lynch:
Ako zamislimo da su digitalni mediji automobil za vaš posao, sigurno ne biste dozvolili da ga voze deca bez autokarte, prethodne obuke i vašeg nadzora. U suprotnom, mogli biste završiti u kanalu sa mišlju da bi bilo bolje da ste krenuli vozom.
Društvene mreže – da, ali uz znanje i veštine
Drugim rečima, odlično je što ste shvatili da kad gigant kao što je Coca Cola ima Facebook stranicu, onda svakako i vaš mali biznis mora da je ima. Ali potrebno je da znate i šta treba sa tom stranicom da radite, da se naoružate neophodnim znanjem i veštinama, inače se može ispostaviti da ćete tom stranicom svom poslovanju naneti više štete nego koristi. Svakako, potrebno je da razvijete community, jer bez obzira koliko dobru kampanju da smislite, besmislena je ukoliko to niko ne vidi. Kao kada biste namigivali devojci u mraku – samo vi to znate. Svaki ozbiljan biznis, ili onaj koji to pretenduje da bude, mora jasno da definiše svoju ciljnu grupu, da precizno targetira svoj cilj i potom toj ciljnoj grupi počne da odašilje nedvosmislene poruke. Prošlo je vreme kada su biznisi imali luksuz da potcenjuju svoje potencijalne klijente i “podmeću” im sadržaje koji bi im privlačili pažnju, a potom im plasirali svoj proizvod koji nije ni u kakvoj vezi sa sadržajem kojim su im prvobitno privukli pažnju. Jednostavno govoreći, u poslovnom smislu je nekulturno okačiti sliku preslatke kuce tužnih okica, a posle dva dana istim tim pratiocima ponuditi da kupe vaš karburator.
Marketing na društvenim mrežama je postao ozbiljniji nego ikada i to više nije nešto što može da radi vaša ćerka tinejdžerka u svoje slobodno vreme i po svom “osećaju”. Da li mislite da ćerka direktora borda Coca Cole vodi njihovu stranicu? Sumnjam. I uz dužno poštovanje jednoj Coca Coli, vaša mala firma se ni po čemu ne razlikuje od bilo koje velike, pa je svakako ne biste smeli ni tretirati tako. Morate misliti veliko da biste bili veliki.
Pravilo broj 1: Ispravan marketing se ne radi po ličnom osećaju. Ispravne tehnike i veštine digitalnog marketinga su razvijene na osnovu bezbroj istraživanja i studija slučaja. Sada je vreme da naučite kako da budete bolji. I još bolji.
Napomena urednika: Boris Trivan direktor je programa Digital Communications Institutea, koji je posvećen obrazovanju profesionalca na području digitalne komunikacije i marketinga, kao i u usvajanju alata potrebnih za ove vještine.
Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na Netokraciji dopušteno je samo korisnicima koji ostave svoje ime i prezime te mail adresu i prihvate pravila ponašanja.
Pravila ponašanja
Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja, kao i Zakon, držeći se sljedećih pravila ponašanja:
Kako koristimo podatke koje ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.
Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.
Komentari
Nebojša
29. 10. 2013. u 10:30 am
Super tekst. 🙂 Šteta samo što si na kraj dodao ovo ‘pravilo broj jedan’ koje je pravilo broj ‘zadnje’ ili ‘bezbroj puta dva’. Marketing je nahođenje po osjećaju, uglavnom vlastitom. Osjećaj se stječe, izmeđuostalog, svime što si ranije naveo (istraživanja, iskustvo, znanje). 🙂
Miloš Krneta
29. 10. 2013. u 11:17 am
Tekst je konfuzan, nije mi jasno kome je namenjen. Takođe, nije razjašnjeno ono što je rečeno u naslovu da je tema teksta, niti je objašnjeno šta je to digitalno obrazovanje i kakve veze ima nastup neke kompanije sa obrazovanjem. Sve u svemu, osnovna teza je uzeta sama po sebi kao istina, a nije objašnjeno kako npr. knjiga i učionica nestaju pred naletom online obrazovanja iako istorija “klasičnog” obrazovanja ima tradiciju dužu od tri milenijuma. Na ovom tekstu treba još mnogo da se poradi.
poz za ekipu 🙂
Danilo
30. 10. 2013. u 8:38 am
Ovo su sve price koje su ispricane i koje se vrte u krug. Cinjenica je da ne postoji pozitivan ili negativan marketing, sustina je da neko cuje za vas. Zato se razni profesionalci koriste jedinstvenim metodama, s tim sto je sustina da se misli drugacije, tzv. out-of-the-box.
Iskreno, ono sto je Trivan uradio je znacajno sa pojma marketinga i dokaza da i negativan marketing moze da bude pozitivan. Sa druge strane, njegovo dostignuce je porazavajuce za nase drustvo. On je pljuvanjem privukao masu, sto pokazuje koliko smo mi jedno primitivno drustvo.
Sve u svemu, potrebno je jako puno energije i truda da se podigne svest preduzetnika. Na kraju, veliki broj tih “poslovnih ljudi” su zapravo isti ti koji se dive “Pokojnoj Milevi”.
Mirko
30. 10. 2013. u 9:06 pm
Dosta sam dugo entuzijast po pitanju Interneta no mislim da ima tu dosta zamki i praznog hoda. Digitalno obrazovanje čini se nije ništa drugo nego pismenost na Internetu, što ionako svi danas već imaju po defaultu.
Druga je stvar da su Internet ‘nanjušili’ brojni posrednici i zamutili vodu radi vlastite koristi (nema veze sa uvaženim autorom članka). Pa tako imamo vrstu ‘reketarenja’ koje doživljavaju kompanije i druge važne osobe. Iako nikome nije sasvim jasno zašto, njih se uvjerava da moraju biti na Fejsu, Tviteru, da moraju skupljati lajkove itd. Dok njihove poslovne brojke odaju da im ne ide ništa bolje nego što im je išlo bez Interneta. Dapače, zbog velikog broja medijskih kanala koji odvlače pažnju istog broja gledatelja, nikada nije bilo teže etablirati novi brend. Danas ne prolazi najkvalitetniji nego onaj koji ima najjači PR što je potpuno kontraproduktivno. Postali smo zarobljenici scenskog nastupa tipa Hollywood
Novi Internet posrednici nas uvjeravaju da moramo biti svugdje, na Fejsu, Tviteru, Instagramu itd i gubiti dragocjeno vrijeme potpuno uzaludno. I tako mi podliježemo trendovima i visimo na Fejsu, skupljamo lajkove i frendove jer je to kao ‘in’. Ali kad isključimo kompjuter osjećamo se nekako glupo, beskorisno i prazno.
Svakako taj osjećaj nije bez razloga. On nam govori da smo odavno prekoračili granicu između iskorištavanja interneta za bolju kvalitetu života i besmislenom gubljenja vremena na istom jer nas je netko drugi na to ‘nagovorio’. Predviđam da će uskoro nastati novo zanimanje, Internet savjetnik koji će ljudima i firmama preporučati što je na Internetu korisno a što beskorisno. Ti ljudi će zasigurno imati pune ruke posla
Vice Božić
30. 10. 2013. u 10:55 pm
Boris, dobar tekst, mada bih osobno izostavio iz priče Indianu Jonesa i Pokojnu Milevu…nepotrebno daju jedan amaterski dojam i neozbiljnost… 😉