Netokracijin vodič: Kako pratiti svemir iz udobnosti doma?

Priča o Velikom prasku i samom nastanku uvek je popularna tema, te je iz tih razloga važno istaći faktor edukacije – rasprave i diskusije često se završe isključivo na pretpostavkama. Naravno da se na Internetu, ali i u mnogim knjigama, nalazi veliki broj tekstova zasnovanih na teoriji nastanka svemira. Međutim, da li je ovakva vrsta sadržaja dovoljna da bi stvorili jasniju sliku o bezgraničnom prostoru i našu debatu završili na naučnim činjenicama?

Baš iz tih razloga, ljudi iz NASA-e i ESA-a (Evropska svemirska agencija) odlučili su da iskoriste brojne mogućnosti Interneta i određeni deo sadržaja podele sa publikom širom sveta. Najbolja konzumacija sadržaja može se ostvariti upravo putem društvenih mreža, pa svoje prisustvo na Twitteru i Facebooku, ali i drugim društvenim mrežama, pomenute agencije koriste na najbolji mogući način, ostvarujući zavidan nivo komunikacije i interakcije.

Pokazatelj funkcionalnosti društvenih mreža jeste nekoliko različitih NASA naloga na Twitteru, a jedan od najzanimljivijih profila jeste NASA HQ Photo, pa je pravi užitak dok gledate postavljene fotografije iz glavne centrale, i to u visokoj rezoluciji. Isti je slučaj i sa ESA-om koja na Twitteru ima tačnu ažurnost informacija, te obaveštava publiku o misijama koje slede.

Šta pišu astronauti na Twitteru?

Ono što je do sada izazvalo najveću zainteresovanost kod mnogih, jestu tvitovi sa manjih vozila ili dronova koji su bili pozicionirani na pojedinim nebeskim telima (najviše fotografija poslao je rover Curiosity sa Marsa), pa je na sličan način popraćen jedan od najvećih uspeha koji je napravila ESA sa misijom Rozeta. Naime, radi se o spuštanju robotske labaratorije pod nazivom Philae na kometu 67P, što je veliki poduhvat, jer primer ovakve misije ranije nije bio realizovan. Čovek je tako dobio mogućnost da analizira geološki sastav komete po prvi put, a robot Philae nam je putem Twittera podario fotografije za pamćenje.

Da ne smemo zaboraviti prisutnost i veoma bitnu ulogu astronuauta, dokazuje nam činjenica da veliki broj ovih hrabrih i spremnih ljudi poseduje naloge na Twitteru, koji ističemo kao najbržu društvenu mrežu. Oni nam prenose doživljaj o svemiru na jedan sasvim drugačiji, neobičan i posve ličan način. Zapravo, pored primarne uloge koju imaju u misiji, astronauti često postavljaju zanimljive fotografije na toj mreži, te nam na slikovit i brz način dočaravaju kako i pod kojim uslovima vide našu planetu iz beskonačnog prostora.

Možda i najpoznatiji primer astronauta tviteraša jeste Chris Hadfield koji se među prvima latio ove društvene mreže iz svemira, a treba istaknuti i astronauta Terry W. Virts, koji radi u programu NASA-e, a koji detaljno prikazuje kako izgleda provoditi dane u svemirskom brodu. Fotografijama koje nas sve mogu ostaviti bez daha, Terry nam približava moć beskonačnog prostora. ali u isto vreme budi veliko poštovanje prema ogromnoj sili na koju kao ljudi ne možemo mnogo da utičemo.

Floating water is so much fun to play with. #H2Omorphing #SpaceVine https://t.co/DPe4b0yhYz

— Reid Wiseman (@astro_reid) November 8, 2014

Brzinom koju pruža Twitter i širokim auditorijumom koji donosi Facebook, veliki broj informacija o pomenutim projektima bio je pred nama. Osim toga, NASA i ESA obaveštavaju i o lansiranju raketa, te se putem live stream-a stvara neki poseban doživljaj, pogotovu kada krene odbrojavanje vremena preostalog do lansiranja. Jedan od najsvežijih primera prenosa važnih misija jeste slanje NASA-ne rakete Orion u orbitu, što je jučer otkazano i zakazano za danas i može se pratiti putem Ustream servisa.

Prenos uživo, kao i davne ’69

Koliki značaj ima live stream kada su ovakvi događaji u pitanju, potvrđeno je više puta. Obzirom da je ovaj tekst i započet na temu što boljeg približavanja svemira kao i praćenja različitih misija od kuće putem Interneta, onda moramo izdvojiti prenose koji se obavljaju uživo, a poneki mogu da traju i čitav dan.

Pogodnosti Interneta su u tom smislu u potupnosti iskorišćene, pa pored prenosa važnih događaja, postoje specijalizovani sajtovi koji na neki način predstavljaju virtuelnu observatoriju. Jedni od takvih portala jeste Slooh.com kao i Spacex.com koji imaju veoma kvalitetan sadržaj, a pored toga pružaju mogućnost praćenja live stream-a, te kasnije video postavljaju na YouTube kanal u slučaju da neko nije stigao da isprati događaj.

Jedan od poslednjih bitnijih prenosa bila je ESA-ina misija Rozeta, ovaj događaj je imao veliku gledanost, a bio je prenošen na zvaničnom sajtu Evropske svemirske agencije. Kako bi sadržaj i utisak misije bio potpun, publici je predstavljena atmosfera zaposlenih u komandnom centru kao i njihovo emotivno reagovanje na sve što se u tom trenutku dešavalo. Sa druge strane, put robota Philae do komete jasno je bio predstavljen gledaocima, te je pogled na svemir kod ljudi počeo da poprima jednu novu dimenziju.

U vremenu kada smo kao društvo u tehnološkoj sferi otišli još dalje, ne postavlja se pitanje da li možemo priuštiti bilo kakav vizuelni užitak i sadržaj o određenoj temi da dovedemo do granice savršenstva. Koliko nam god neke misli o vasioni bile apstraktne, toliko su nam pojedine realne, a sve zahvaljujući kvalitetnom sadržaju koji je dostupan putem Interneta. Ipak, deo smo jedne beskonačne oblasti u kojoj se svakog trenutka odvija određeni proces, te nam se javlja potreba da kao radoznala bića bolje upoznamo “okruženje” putem weba, razvijajući maštu koja nikada i nije znala za granice.

A radoznali možemo biti već danas, prateći poletanje Oriona, u nadi da neće ponovno biti odgođeno (13:05 po lokalnom vremenu):

Today's #Orion's launch weather forecast is 40% "go." Liftoff is set for 7:05a ET/12:05 UTC https://t.co/YKLRtyeBu7 pic.twitter.com/WEtffGLCXW

— NASA (@NASA) December 5, 2014