Green Design: Menjamo ime, uvodimo nove opcije i idemo put Evrope!

“Dobar dizajn znači dobar posao” – rekao je Thomas J. Watson, predsednik kompanije IBM s početka prethodnog stoleća. Sličnom mantrom, vodili su se i osnivači najposećenije regionalne platforme za poslove iz oblasti dizajna – Green Design.

Plod četvoro mladih ljudi u ranim dvadesetim danas predstavlja okosnicu, kako za domaće, tako i za regionalne freelance dizajnere, ali i za one kojima je potreban dizajn. Netokraciju je interesovala priča o ovoj kompaniji te smo se našli u srpskoj prestonici sa njenim osnivačem i direktorom, Darkom Vidićem, sa kojim smo popričali o početcima, trenutnim projektima kao i budućim planovima.

Darka poznajem već duže vreme i ono što iznova primećujem, pored visine od skoro dva metra i uvek prijateljski nastrojenih crta lica, jeste neprestana upornost ka rešavanju različitih problema. Čini mi se da je ta upornost i ključna stvar koja nedostaje većini preduzetnika, a bez nje danas je gotovo nemoguće poslovati u Srbiji, pogotovo ako vodite biznis koji posluje preko Interneta.

Strast, upornost i vizija doprinele su osnivanju i vođenju kompanije Green Design, a danas vam predstavljamo priču o putovanju na koje su se otislnuli njeni osnivači. Pa da krenemo od samog početka:

Kako je nastao Green Design i odakle je potekla ideja za jedan takav projekat?

Priča o Green Design-u krenula je avgusta 2009. godine. Imao sam ideju da pokrenem nešto što u tom trenutku nije postojalo u Srbiji i regionu, a što bi bilo od velikog benefita za tržište. Prezentovao sam ideju jednom prijatelju koji me je istog trenutka podržao, a ubrzo se projektu priključio i moj brat kao i još jedna devojka. Četvoro mladih ljudi počeli su da razvijaju Green Design, koji je znatno pivotovao od inicijalne ideje, ali to i nije tako loša stvar. Kreneš sa jednom idejom i razvijaš je polako. Zvanično smo krenuli sa radom 1. juna 2010. godine sa novim konceptom i sada poslujemo već pune tri godine.

Koliko je bilo teško pridobiti prve klijente?

U početku je bilo izuzetno teško doći do klijenata, mada ni danas nije lako. Tržište je takvo da mali i srednji biznisi često ne shvataju potrebu dizajna, pa samim tim i ne ulažu u njegov razvoj. Na našu sreću, jedan od prvih klijenata Green Design-a je bio upravo Limundo, što je za nas predstavljalo izuzetno veliku čast. Konkurs koji je tom prilikom raspisan privukao je skoro 900 radova, a ceo tim se danonoćno starao da stvari protiču u najboljem mogućem redu. Nakon Limunda, usledila su ostala manja i srednja preduzeća koja danas čine i najveći broj klijenata koji koriste usluge Green Design-a.

Kakav odnos Green Design gaji prema dizajnerima?

Od samog starta nastojali smo da dizajnerima pružimo platformu gde će moći da dođu do posla i da pokažu svoje veštine velikom broju ljudi. U ovom trenutku Green Design koristi oko 6000 domaćih i regionalnih dizajnera koji u proseku odgovore sa 180 radova po svakom konkursu. Što se tiče isplata trudimo se da one teku maksimalno brzo i efikasno. Iako u Srbiji postoje ogromni problemi sa isplatama u inostranstvo, mi smo se snašli tako da u roku od 5 do 6 dana isplaćujemo inostrane dizajnere – bilo to putem MoneyBookers ili PayPal servisa. Dizajneri su ti kojima je veoma bitna naša podrška. Veliki broj njih podelio je priče sa nama o tome kako u prošlosti nisu mogli da naplate svoj rad, te da im poslovanje preko naše platforme značajno olakšava čitav proces.

Kako tačno funkcioniše sistem naplate?

Postoji više tipova konkursa koje je moguće napraviti. Svakako najtraženiji, Classic + konkurs objavljuje se tek kada je klijent uplatio ukupan iznos nagrade, kao i proviziju koju Green Design naplaćuje. Novac ostaje siguran na računu Green Design-a i on se čuva do kraja konkursa, tj. dok klijent ne izabere pobednika i dok nam ne potvrdi da je dobio sve ispravne fajlove. Ovo predstavlja veoma važan aspekt našeg poslovanja jer dizajneri mogu da se posvete onome što najbolje rade, znajući da će u potpunosti biti isplaćeni ukoliko pobede na konkursu i da neće morati da potražuju novac od klijenta.

Možeš li nam reći više o garantovanom konkursu?

Garantovani konkurs, koji je ujedno i najskuplji konkurs koji Green Design nudi u osnovi znači da pobednik mora da postoji. Sa jedne strane, klijent je osiguran da će ziasta doći do željenog dizajna. Sa druge strane, dizajneri preferiraju ovu vrstu konkursa jer znaju da se pobednik mora proglasiti i da će na kraju biti isplaćeni. Ipak, ovom konkursu mogu pristupiti samo Premium dizajneri koji plaćaju godišnju članarinu koja između ostalog uključuje i portfolio njihovih dosadašnjih radova.

Da li i dalje imate administrativnih problema? Kako bi ocenili napore koje država Srbija ulaže po pitanju promocije preduzetništva?

Već od samog pokretanja kompanije naišli smo na ogromne probleme, prvi od kojih je naravno isplata dizajnera u inostranstvo. Banke, na čelu sa Narodnom Bankom Srbije ne podržavaju uslove korišćenja na sajtu kao ugovor i samim tim odbijaju da na osnovu toga proknjiže isplatu. Iako je nama jedna od najpoznatijih advokatskih firmi iz Beograda na čelu sa Žarkom Ptičekom (koji je održao veoma edukativno predavanje na Tvitomaniji prim. aut.) uradila ceo pravni okvir, mi se i dalje susrećemo sa problemima koji su direktna posledica nevolje vladajućeg tela da se promene zastareli zakoni koji štete privrednicima.

Mi smo se obraćali mnogim bankama, pa čak i Narodnoj Banci Srbije koja nam je jasno stavila do znanja da banke imaju pravo da se mešaju u poslovanje između klijenata i poslodavaca. Gotovo svi traže pečatiran ugovor, a uslove korišćenja ne prihvataju kao validan, pravni dokument. Probali smo da im objasnimo i da jedan Amazon u Americi, koji dnevno obradi nekoliko stotina hiljada zahteva sigurno ne bi bio to što danas jeste da je za svaku transakciju dostavljao pečatiran ugovor.

Znači li to da domaća IT industrija treba jači lobi, više podrške?

Svakako. Za startupove, za mlade ljude koji žele nešto da pokrenu u ovoj državi, situacija je veoma loša. Birokratske zamke kriju se na svakom ćošku, a čini se da država radi sve što je u njenoj mogućnosti kako bi dodatno otežala poslovanje malim i srednjim preduzećima. U Srbiji već postoje sjajni mladi ljudi u ministarstvima, ali oni prosto nemaju tu moć da na dugoročnom planu izmene pojedine zakone i tako potpomognu IT industriju. Jako je teško da se čuje reč preduzetnika.

Da li Green Design nudi i usluge brendiranja, postoji li saradnja sa drugim kompanijama?

Green Design pruža zaista veliki broj dizajnerskih usluga. Konkurse smo podelili u nekoliko kategorija od kojih svaki nosi različitu novčanu nagradu, tako da postoji kategorija za dizajn logotipa, propratnog reklamnog materijala, usluge dizajniranja web sajta, WordPress bloga, izrada banera i print dizajna. Gotovo iz svake kategorije smo imali konkurs, ali je usluga dobijanja logotipa svakako najtraženija. Iako još uvek nismo išli u pravcu saradnje sa drugim kompanijama, to je definitivno u planu. Interesovanje za pružanje all-in-one usluge svakako postoji, a u našem je interesu da klijentima ponudimo što veći broj usluga upravo na našem sajtu.

Da li mislite da bi dizajneri preko vaše platforme trebali da zarađuju više?

Lično, smatram da su honorari i dalje mali. Bio bih veoma srećan kada bi dizajneri uzimali znatno više novca za svoj intelektualni rad, ali nažalost finansijska situacija u državi i regionu to trenutno ne dozvoljava. Sa aspekta kompanije, cene su optimalne, pogotovo ako uzmemo u obzir platežnu moć u Srbiji i stanje manjih i srednjih biznisa. Mi smo postavili iznos minimalne nagrade, ali već neko vreme svedoci smo trenda gde kompanije raspisuju konkurse od 20.000 i 30.000 hiljada dinara što nam govori da situacija ipak nije toliko loša.

Da li utičete na klijente kada je u pitanju formiranje cene konkursa?

Klijenti nas često pitaju koju cenu da stave za određeni konkurs. Iako nije praksa da namećemo cene, ponekad se možemo naći u savetodavnoj ulozi. Ukoliko su u pitanju veće kompanije, svakako im savetujemo da stave i veću cenu jer smatramo će im se uloženo vratiti u obliku kvalitetnog dizajnerskog rešenja. Istina je da smo uvođenjem kategorija podigli troškove konkursa, ali smo time doprineli jasnoj diverzifikaciji posla i zaštiti dizajnera.

Koji su planovi za budućnost? Šta možemo očekivati od Green Design-a?

Sledeći korak je završetak implementacije payment sistema koji će podržavati plaćanje karticama i tako u mnogome olakšati naručivanje konkursa klijentima iz inostranstva. Nadamo se da će plaćanje karticama doprineti i daljem razvoju biznisa, a uskoro krećemo i sa zapošljavanjem novih članova tima. Nakon toga, sledi proces rebrendiranja i izlazak na tržište Evropske unije.

Sa druge strane, rebranding radimo zato što Green Design kao ime u Evropi jednostavno nije adekvatno. Ono previše podseća na ekološki dizajn, a mi nismo samo to. Ne želimo da zbunimo ljude i da ih navedemo da se ovde radi samo o “zelenom” dizajnu. Moramo se jasno marketinški pozicionirati i odatle potreba za promenom imena u Geelancer. Novo ime, za novi vek.

Upornost i istrajnost glavne su osobine koje opisuju kompaniju Green Design i njene zaposlene. Uprkos brojnim administrativnim problemima, ova kompanija je pre godinu dana isplatila prvih milion dinara svojim dizajnerima, a cilj im je da do kraja tekuće godine ta cifra pređe 2 miliona. Konstantnim inovacijama i edukacijom svojih klijenata, Green Design uspeo je da se izbori za mesto na dizajnerskoj sceni Balkana kao jedno pouzdano rešenje, kako za klijente tako i za freelance dizajnere.

Pored širenja na tržište Evropske unije, Darko je najavio i pokretanje drugih projekata unutar kompanije, koji bi dodatno trebali da oplemene ovaj servis i omoguće klijentima nove usluge. Kako kaže, dosta toga je u planu a tim je zagrejan i spreman da se suprostavi novim izazovima. Maštanju je došao kraj, vreme je da se snovi ožive.