Agro Dnevnik besplatnim ‘web appom’ udahnuće život milijardi evra vrednoj srpskoj poljoprivrednoj industriji

Da budućnost Srbije leži u poljoprivredi, nisu (kroz prazna obećanja) izjavili samo političari. Poslednji talas agronomskih startupa iznedrio je nove projekte koji za cilj imaju da unaprede industriju tešku više od 12 milijardi evra i to samo u Srbiji.

Pravo iz Beograda stiže nam Agro Dnevnik, startup koji nastoji da poljoprivrednicima pruži detaljan uvid u njihovo poslovanje te uvede gazdinstva u 21. vek. Ovaj servis pokrenut je nedavno od strane Igora Gašparevića, Vuka Stankovića i Jelene Savić, a cilj im je da postanu go-to servis za sve srpske poljoprivrednike, pa i šire.

Rešeni da saznamo više o ovom projektu, industriji koju nastoju da disruptuje i problemima sa kojima su se susreli, popričali smo sa Igorom Gašparevićem, ko-osnivačem i CEO Agro Dnevnika.

Teška industrija, spremna za promene

Na pitanje kako je startovala priča o Agro Dnevniku, Gašparević je započeo intervju izjavivši da je odrastao u Južnom Banatu, u regionu poznatom po razvijenoj poljoprivredi, te da je iz prve ruke imao priliku da se upozna sa procesom vođenja gazdinstva koji se i dan danas oslanja na zastarele notese i komplikovane i nepregledne Excel tabele.

Uz inicijalnu ideju i vest o projektu Fraktalis, koji je podržala Evropska komisija sa čak 6,9 miliona evra investicija namenjenim finansiranju malih i srednjih preduzeća iz oblasti informacionih tehnologija, za razvijanje aplikativnih softvera koji bi se primenjivali u poljoprivredi, Igor je odlučio da stupi u kontakt sa Vukom (CTO), a timu se ubrzo priključila i Jelena (CMO).

Tročlani tim krenuo je sa radom na Agro Dnevniku u martu tekuće godine, a servis je zamišljen tako da pruži kompletnu evidenciju o zemljištu, finansijama, parcelama, vrsti semena, zaposlenima koji rade na određenim parcelama kao i mašinama koje se koriste. Jednostavan UI olakšava pristup čitavom servisu, a centralizacija svih projekata osiguraće njihovu dostupnost u svakom trenutku i na jednom mestu.

Gašparević ističe da je servis zamišljen kao web aplikacija koja svojim responzivnim dizajnom omogućava korišćenje servisa putem desktop ili mobilnih uređaja. Iako su Internet i pametni telefoni u poslednjih godina u ekspanziji širom vojvođanskih sela, Igor dodaje da razvoj iOS i Android aplikacije trenutno nije deo strategije koju je Agro Dnevnik usvojio. Kako kaže, cilj je da se pristup servisu omogući i sa nešto starijih uređaja koji se i dalje koriste u velikom broju gazdinstava.

Korisnicima besplatan pristup, zarada od marketinga

Kada je poslovni model Agro Dnevnika u pitanju, Igor je jasno naglasio da će servis u potpunosti biti besplatan za korišćenje. Želja im je da poljoprivrednicima ponude rešenje koje neće dodatno napregnuti njihove već ograničene budžete, a upravo ovde vide i glavni adut Agro Dnevnika. Ovim potezom korisnici će imati znatno više benefita, dok tim nastoji da zaradu ostvari oglašavanjem agronomskih proizvoda i mehanizacije unutar samog servisa.

Na području Srbije posluje veliki broj proizvođača koji u ponudi imaju različite vrste semena. Mi želimo da upravo tim proizvođačima ponudimo mogućnost oglašavanja na našem servisu, a korisnici će imati dodatni benefit jer će imati kompletan uvid u cene i vrste semena, te neće više biti ograničeni samo na onaj izbor za koji lobira njihova zadruga.

Na pitanje koliko je zapravo teško doći do kompanija te skrenuti pažnju zadruga, Gašparević je izjavio da je u pitanju monumentalan posao ali da je njegov tim već uveliko krenuo sa obradom podataka. Gotovo svaki od proizvođača drži monopol na određenom delu tržišta, a Agro Dnevnik nastoji da demokratizuje proces nabavke semena i đubriva, kao i da kompanijama pruži veći doseg do potencijalnih gazdinstava kojih u Srbiji danas ima preko 600.000.

Gašparević dodaje da će tim tokom leta provesti dosta vremena obilazeći veliki broj sela po Vojvodini gde će poljoprivrednicima i zadrugama objašnjavati po kom principu servis funkcioniše, a gde će zainteresovanima pomoći oko otvaranja naloga i tako prikupiti još veći broj beta testera, kao i neophodan feedback.

Agro Dnevnik je u ovom trenutku u potpunosti bootstrappovan, ali Igor ne skriva interese za projekat Fraktalis, kao ni za mogućnost licenciranja softvera velikim kompanijama koje posluju na području Balkana i šire.

Igor dodaje da će servis svojim korisnicima ponuditi i detaljne uporedne analize koje će obuhvatiti različite aspekte njihovog poslovanja, a veruje da će upravo te analize pomoći opštinama i državi da se utvrdi koji region je imao najviše prinosa i gde su dodatna finansijska ulaganja najpotrebnija.

Uzlazni trend ‘poljoprivrednih’ startupa koji je krenuo sa Farmeronom polako se proširio i na čitav region, tako da danas imamo veliki broj agronomskih startupa kao što su Agro Agro, Farmia, te hrvatski Agrivi koji je nedavno osigurao 100,000 evra investicije. Tu je i softver Moje Gazdinstvo kojeg već koristi veliki deo srpskih poljoprivrednika.

Gašparević priznaje da je svestan mnogobrojne konkurencije ali dodaje da nije zabrinut, te da će sami korisnici na kraju dana pokazati koje rešenje im je najprivlačnije i koje se najlakše uklapa u njihov radni proces, te koje pruža najveći benefit njihovom poslovanju.