Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

U izjavi za medije, premijer Vučić pohvalio je Cohena istakavši da je u pitanju jedna izuzetno pametna i mudra osoba koja konstantno razmišlja o novim idejama. To je bio slučaj kada je i Srbija u pitanju, no hajde odmah da razjasnimo nešto:

Google Ideas, čiji je Cohen direktor, predstavlja trust mozgova iliti organizaciju koja za cilj ima promociju novih tehnologija, slobodu izražavanja u režimskim zemljama, te upotrebu tehnologije u svrhe obaranja terorističkih i ekstremnih režima koji su i prouzrokovali arapsko proleće početkom decenije.

Vučićev sastanak sa Cohenom svakako predstavlja pozitivnu stvar budući da su njih dvojica govorili o IT sektoru u Srbiji i zapošljavanju mladih osoba na razvoju softvera i novih tehnologija – diskusija je uvek dobrodošla. Tom prilikom, Vučić je izjavio da je Vlada spremna da ponudi izvanredne uslove kompaniji Google ukoliko bi ona došla u Srbiju, no kada se malo bolje zapitamo, šta će jedan tehnološki gigant tog kalibra u zemlji koja se ne kotira visoko na ICT lestvici, a koja sopstvenim preduzetnicima već godinama stoji na putu ka izgradnji uspešnog i pre svega održivog biznisa?

Počistimo prvo ispred svoje kuće

Problema koji koče dalji razvoj IT industrije, te generalno tehnološko preduzetništvo u Srbiji, ima zaista mnogo ali gotovo svi ćemo se složiti da su visoki nameti na ubedljivom prvom mestu. Neprilagođen poreski sistem, u kombinaciji sa zastarelim zakonima o deviznom prometu i poslovanju na Internetu, u startu su osudili na propast veliki broj onih koji su polagali nade u zaradu putem Interneta.

“Smrtonosni koktel” rezultovao je dodatnim odlivom mozgova, a samo u proteklih godinu dana, broj građana Srbije koji su sreću potražili u zemljama Zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama pa i šire, značajno se povećao. Pitanje koje se nameće jeste – kako to da baš naša Vlada poziva Google u Srbiju i kakve im to uslove može ponuditi kada sopstvenim građanima stoji na putu?

Pažljivo sa novcem poreskih obveznika

Nemojte me pogrešno shvatiti – američka kompanija izuzetno je zainteresovana za srpsko tržište. Samo u proteklih nekoliko godina predstavljeni su razni noviteti na polju digitalnog oglašavanja i pretrage, koji su mnogim digitalnim agencijama omogućili poslovanje unutar Srbije, ali i rad sa mnogobrojnim domaćim i inostranim klijentima.

Nije tajna da je sedište Google Adriatic (koje je zaduženo isključivo za prodaju, ne i za razvoj) locirano u Zagrebu, a dok smo te 2011. pomalo ljubomorisali na prve komšije, nijednom se zapravo nismo zapitali zašto je upravo Hrvatska dobila čast da ugosti predstavništvo ovog tehnološkog giganta. Odgovor je izuzetno jednostavan i povezan je sa današnjom temom – bolji uslovi od Srbije koja nije daleko odmakla kada je regulativa o poslovanju na Internetu u pitanju.

Bilo kakve subvencije za Google na području Srbije, koji bi se kao i u Hrvatskoj fokusirao isključivo na prodaju, došle bi direktno iz džepa poreskih obveznika tj. samih građana. Ovaj model možda jeste pogodan za Irsku gde se nalazi glavno predstavništvo ove kompanije u Evropi zaduženo i za razvoj, ali ne i za tržišta na kojima se radi isključivo prodaja.

Da li je trećoj najvrednijoj kompaniji na svetu, čija je vrednost procenjena na 56,6 milijardi dolara, zaista potrebna podrška države Srbije kada su radna mesta u pitanju?

Rekao bih i ne baš, pogotovo kada uzmemo u obzir da bi se eventualno predstavništvo u Srbiji, baš kao i u Zagrebu, fokusiralo isključivo na prodaju pri čemu bi se zapošljavalo svega nekoliko desetina ljudi. Da li su olakšice potrebne malim i srednjim kompanijama? O, da.

Manje kompanije, više poslova

Velike tehnološke kompanije koje uspešno posluju u Srbiji dugi niz godina svakako predstavljaju svetlu tačku domaće IT industrije, no dobar deo njih usmeren je isključivo na prodaju, ne i na razvoj. Kako bi ovaj sektor rastao, neophodna su dodatna ulaganja tj. poreske olakšice za sve preduzetnike koji nastoje da pokrenu sopstveni biznis – bitno je podržati domaće kompanije kako bi se kapital i znanje stvarali u Srbiji, a ne izvozili u svet.