Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Svetski ekonomski forum već uveliko je u toku, a predstavljajući Srbiju, među finansijskom i ekonomskom elitom sveta, našao se i premijer Aleksandar Vučić. On se u toku jučerašnjeg dana sastao sa Jaredom Cohenom, direktorom ‘Google Ideas’ što su domaći mediji gotovo istog trenutka preveli u dolazak ove kompanije na područje Srbije. Realnost je ipak nešto drugačija od pompeznih naslova.

vucic_cohen
Premijer Aleksandar Vučić i Jared Cohen tokom sastanka u Davosu (Foto: promo)

U izjavi za medije, premijer Vučić pohvalio je Cohena istakavši da je u pitanju jedna izuzetno pametna i mudra osoba koja konstantno razmišlja o novim idejama. To je bio slučaj kada je i Srbija u pitanju, no hajde odmah da razjasnimo nešto:

Google Ideas, čiji je Cohen direktor, predstavlja trust mozgova iliti organizaciju koja za cilj ima promociju novih tehnologija, slobodu izražavanja u režimskim zemljama, te upotrebu tehnologije u svrhe obaranja terorističkih i ekstremnih režima koji su i prouzrokovali arapsko proleće početkom decenije.

Vučićev sastanak sa Cohenom svakako predstavlja pozitivnu stvar budući da su njih dvojica govorili o IT sektoru u Srbiji i zapošljavanju mladih osoba na razvoju softvera i novih tehnologija – diskusija je uvek dobrodošla. Tom prilikom, Vučić je izjavio da je Vlada spremna da ponudi izvanredne uslove kompaniji Google ukoliko bi ona došla u Srbiju, no kada se malo bolje zapitamo, šta će jedan tehnološki gigant tog kalibra u zemlji koja se ne kotira visoko na ICT lestvici, a koja sopstvenim preduzetnicima već godinama stoji na putu ka izgradnji uspešnog i pre svega održivog biznisa?

Počistimo prvo ispred svoje kuće

Problema koji koče dalji razvoj IT industrije, te generalno tehnološko preduzetništvo u Srbiji, ima zaista mnogo ali gotovo svi ćemo se složiti da su visoki nameti na ubedljivom prvom mestu. Neprilagođen poreski sistem, u kombinaciji sa zastarelim zakonima o deviznom prometu i poslovanju na Internetu, u startu su osudili na propast veliki broj onih koji su polagali nade u zaradu putem Interneta.

“Smrtonosni koktel” rezultovao je dodatnim odlivom mozgova, a samo u proteklih godinu dana, broj građana Srbije koji su sreću potražili u zemljama Zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama pa i šire, značajno se povećao. Pitanje koje se nameće jeste – kako to da baš naša Vlada poziva Google u Srbiju i kakve im to uslove može ponuditi kada sopstvenim građanima stoji na putu?

Pažljivo sa novcem poreskih obveznika

Nemojte me pogrešno shvatiti – američka kompanija izuzetno je zainteresovana za srpsko tržište. Samo u proteklih nekoliko godina predstavljeni su razni noviteti na polju digitalnog oglašavanja i pretrage, koji su mnogim digitalnim agencijama omogućili poslovanje unutar Srbije, ali i rad sa mnogobrojnim domaćim i inostranim klijentima.

Nije tajna da je sedište Google Adriatic (koje je zaduženo isključivo za prodaju, ne i za razvoj) locirano u Zagrebu, a dok smo te 2011. pomalo ljubomorisali na prve komšije, nijednom se zapravo nismo zapitali zašto je upravo Hrvatska dobila čast da ugosti predstavništvo ovog tehnološkog giganta. Odgovor je izuzetno jednostavan i povezan je sa današnjom temom – bolji uslovi od Srbije koja nije daleko odmakla kada je regulativa o poslovanju na Internetu u pitanju.

Preduzetnici
Velike korporacije ne mogu nadomestiti odliv preduzetnika i gašenje malih i srednjih biznisa (Snimila: Marina Filipović Marinshe)

Bilo kakve subvencije za Google na području Srbije, koji bi se kao i u Hrvatskoj fokusirao isključivo na prodaju, došle bi direktno iz džepa poreskih obveznika tj. samih građana. Ovaj model možda jeste pogodan za Irsku gde se nalazi glavno predstavništvo ove kompanije u Evropi zaduženo i za razvoj, ali ne i za tržišta na kojima se radi isključivo prodaja.

Da li je trećoj najvrednijoj kompaniji na svetu, čija je vrednost procenjena na 56,6 milijardi dolara, zaista potrebna podrška države Srbije kada su radna mesta u pitanju?

Rekao bih i ne baš, pogotovo kada uzmemo u obzir da bi se eventualno predstavništvo u Srbiji, baš kao i u Zagrebu, fokusiralo isključivo na prodaju pri čemu bi se zapošljavalo svega nekoliko desetina ljudi. Da li su olakšice potrebne malim i srednjim kompanijama? O, da.

Manje kompanije, više poslova

Velike tehnološke kompanije koje uspešno posluju u Srbiji dugi niz godina svakako predstavljaju svetlu tačku domaće IT industrije, no dobar deo njih usmeren je isključivo na prodaju, ne i na razvoj. Kako bi ovaj sektor rastao, neophodna su dodatna ulaganja tj. poreske olakšice za sve preduzetnike koji nastoje da pokrenu sopstveni biznis – bitno je podržati domaće kompanije kako bi se kapital i znanje stvarali u Srbiji, a ne izvozili u svet.

Komentari

  1. ivanhoe

    ivanhoe

    24. 01. 2015. u 8:43 am Odgovori

    Nameti su najmanji problem preduzetnika u Srbiji, jer recimo prosecan pausalac moze imati do 60K evra prometa, a da plati samo oko 200 eura dazbina (porez+pio+rzzo). Nek to bude realisticnijih 20 hiljada evra godisenj za freelancera u Srbiji, to znaci da su ukupno sve dazbine oko 10%, sto je vise nego povoljno. Drugi su problemi mnogo ozbiljniji, pre svega problemi naplate iz inostranstva, nedefinisani i zastareli zakoni kod kojih pojedinac nikad ne zna tacno koje su mu obaveze i prava, vec se to tumaci od poreskog inspektora do poreskog inspektora…

    • Vukasin

      Vukasin

      25. 01. 2015. u 7:04 pm Odgovori

      Moze, ali obicno nema ni tih 20 hiljada (nisu svi pausalci IT freelanceri…). A zavisno od poreznika do poreznika, umesto tih 200e, moze da te oporezuje i po 600e. Pocetkom prosle godine su pausalcima dizali pausal odokativno i po preko 50%, pa su mnogi, cak i IT freelanceri zatvarali firme, jer nije vise bilo isplativo.

  2. Biljana

    Biljana

    24. 01. 2015. u 9:51 am Odgovori

    Očekivala sam malo više konkretnijih rešenja u tekstu ili bar linkove gde su ranije napisana. Ova vlast NE ZNA kako bi nešto trebalo da bude a činovnici u ministarstvima NE ŽELE da se bilo šta menja pa vlast nekako uvek ubede kako nešto NE MOŽE. Zato mislim da ako hoćemo nešto da menjamo da to moramo da im “nacrtamo”, uz mnogo argumenata zašto baš tako i uzimajući u obzir sve one razloge koje bi činovnici rekli da nešto ne može da se menja.

  3. ivanhoe

    ivanhoe

    25. 01. 2015. u 10:26 am Odgovori

    Da ne zaboravimo ni banke koje pljackaju privredu naplatom troskova PP i odrzavanja racuna i jos milion sitnica (jedan izvestaj koji je A4 list papira odstampan klikom na dugme Inteza naplati 10e), plus debelo zaradjuju na nerealno velikim razlikama prodajnog i kupovnog kursa. A drzava zakonima tera firme da prodaju devizne prilive u banci gde je racun, i tako im stvara monopol.

    • Biljana

      Biljana

      25. 01. 2015. u 6:48 pm Odgovori

      Ovaj problem delimično možete rešiti tako što ćete imati devizne račune u više banaka. Kad bankari saznaju da imaze i druge opcije tada će vam nuditi bolje otkupne cene.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startupi i poslovanje

Čudo nije investicija, već Infobipov ‘bootstrapped’ rast i upornost već 14 godina

Infobip je osiguravanjem investicije od 200 milijuna dolara postao prvi hrvatski 'jednorog'. No pravo čudo je da su osnivači Silvio Kutić, Roberto Kutić i Izabel Jelenić do ovog trenutka dogurali bez ijedne vanjske investicije - i govori mnogo o hrvatskim tehnološkim poduzetnicima!

Startupi i poslovanje

Od Applea do Rimca: Tko je novi CTO Rimac Automobila, Chris Porritt

Automobilski svijet pomalo je iznenadila vijest o odlasku Chrisa Porritta iz Applea i dolaska - u hrvatske Rimac Automobile, ali tko je Chris uopće i zašto je njegov dolazak važan?

Mobilno

Moja Croatia: Da biste digitalizirali osiguranje ne trebate govoriti “jezikom osiguranja”

Ana Zovko, direktorica sektora za digitalni razvoj, otkriva što su morali osigurati unutar Croatia osiguranja kako bi razvili potpunu, a zaista jednostavnu za korištenje self-care aplikaciju.

Što ste propustili

Vodič

Iz vlastitog iskustva: Kako dobiti novac od Europske unije za razvoj video igara

Europska unija kroz svoj potprogram Creative Europe - MEDIA, od 2013./2014. dodjeljuje bespovratna sredstva europskim game dev studijima za razvoj video igara. Evo kako izgleda proces prijave i na što trebate obratiti pozornost da biste dobili novac.

Kolumna

Na 16. rođendan Ruby on Railsa odgovaramo na pitanje: Je li mrtav, i u svijetu i u Hrvatskoj?

Početkom kolovoza slavimo 16 godina od prve pojave Ruby on Railsa, web development frameworka koji je “promijenio svijet”. S tom činjenicom volim početi ovu priču jer mislim da je ključna za odgovor na pitanje koje mi se često postavlja: Nije li Ruby on Rails mrtav?

Video

Kako dati otkaz? Pravni savjeti za radnike i poslodavce!

Neki od najpopularnijih tekstova na Netokraciji u posljednjih nekoliko mjeseci su – kako dati otkaz, kako zatvoriti paušalni obrt...

Tehnologija

Ratko Mutavdžić: Od ‘cloud’ blogera do Microsoftovog Technology Officera za srednju i istočnu Europu

S novim tehnološkim šefom Microsofta za srednju i istočnu Europu, Ratkom Mutavdžićem, razgovarali smo o 700-postotnom rastu Microsoft Teamsa za vrijeme pandemije, kako se koriste 'cloud' tehnologije u 2020., ali i zašto Zagreb treba kafić-ured!

Startupi i poslovanje

Od investicije do akvizicija – Silvio Kutić i investitori Ante Kušurin i Mario Ančić o Infobipovim ambicijama

U eksluzivnom razgovoru za Netokraciju, Silvio Kutić, kao direktor Infobipa, Ante Kušurin i Mario Ančić iz fonda One Equity Partners, ujedno poznati hrvatski sportaši, otkrivaju detalje svoje suradnje – i planova da stvore vodeću svjetsku CPaaS platformu.

Društvene mreže

Zabrani li Trump TikTok, hoće li hrvatski ‘TikTokeri’ prijeći na Instagram Reels?

Dok čekamo hoće li Trump zabraniti, a Microsoft ga kupiti za američko tržište, hoće li Zuckerberg iskoristiti pravi trenutak i preuzeti TikTokove kreativce, publiku i potencijal?