Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Svetski ekonomski forum već uveliko je u toku, a predstavljajući Srbiju, među finansijskom i ekonomskom elitom sveta, našao se i premijer Aleksandar Vučić. On se u toku jučerašnjeg dana sastao sa Jaredom Cohenom, direktorom ‘Google Ideas’ što su domaći mediji gotovo istog trenutka preveli u dolazak ove kompanije na područje Srbije. Realnost je ipak nešto drugačija od pompeznih naslova.

vucic_cohen
Premijer Aleksandar Vučić i Jared Cohen tokom sastanka u Davosu (Foto: promo)

U izjavi za medije, premijer Vučić pohvalio je Cohena istakavši da je u pitanju jedna izuzetno pametna i mudra osoba koja konstantno razmišlja o novim idejama. To je bio slučaj kada je i Srbija u pitanju, no hajde odmah da razjasnimo nešto:

Google Ideas, čiji je Cohen direktor, predstavlja trust mozgova iliti organizaciju koja za cilj ima promociju novih tehnologija, slobodu izražavanja u režimskim zemljama, te upotrebu tehnologije u svrhe obaranja terorističkih i ekstremnih režima koji su i prouzrokovali arapsko proleće početkom decenije.

Vučićev sastanak sa Cohenom svakako predstavlja pozitivnu stvar budući da su njih dvojica govorili o IT sektoru u Srbiji i zapošljavanju mladih osoba na razvoju softvera i novih tehnologija – diskusija je uvek dobrodošla. Tom prilikom, Vučić je izjavio da je Vlada spremna da ponudi izvanredne uslove kompaniji Google ukoliko bi ona došla u Srbiju, no kada se malo bolje zapitamo, šta će jedan tehnološki gigant tog kalibra u zemlji koja se ne kotira visoko na ICT lestvici, a koja sopstvenim preduzetnicima već godinama stoji na putu ka izgradnji uspešnog i pre svega održivog biznisa?

Počistimo prvo ispred svoje kuće

Problema koji koče dalji razvoj IT industrije, te generalno tehnološko preduzetništvo u Srbiji, ima zaista mnogo ali gotovo svi ćemo se složiti da su visoki nameti na ubedljivom prvom mestu. Neprilagođen poreski sistem, u kombinaciji sa zastarelim zakonima o deviznom prometu i poslovanju na Internetu, u startu su osudili na propast veliki broj onih koji su polagali nade u zaradu putem Interneta.

“Smrtonosni koktel” rezultovao je dodatnim odlivom mozgova, a samo u proteklih godinu dana, broj građana Srbije koji su sreću potražili u zemljama Zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama pa i šire, značajno se povećao. Pitanje koje se nameće jeste – kako to da baš naša Vlada poziva Google u Srbiju i kakve im to uslove može ponuditi kada sopstvenim građanima stoji na putu?

Pažljivo sa novcem poreskih obveznika

Nemojte me pogrešno shvatiti – američka kompanija izuzetno je zainteresovana za srpsko tržište. Samo u proteklih nekoliko godina predstavljeni su razni noviteti na polju digitalnog oglašavanja i pretrage, koji su mnogim digitalnim agencijama omogućili poslovanje unutar Srbije, ali i rad sa mnogobrojnim domaćim i inostranim klijentima.

Nije tajna da je sedište Google Adriatic (koje je zaduženo isključivo za prodaju, ne i za razvoj) locirano u Zagrebu, a dok smo te 2011. pomalo ljubomorisali na prve komšije, nijednom se zapravo nismo zapitali zašto je upravo Hrvatska dobila čast da ugosti predstavništvo ovog tehnološkog giganta. Odgovor je izuzetno jednostavan i povezan je sa današnjom temom – bolji uslovi od Srbije koja nije daleko odmakla kada je regulativa o poslovanju na Internetu u pitanju.

Preduzetnici
Velike korporacije ne mogu nadomestiti odliv preduzetnika i gašenje malih i srednjih biznisa (Snimila: Marina Filipović Marinshe)

Bilo kakve subvencije za Google na području Srbije, koji bi se kao i u Hrvatskoj fokusirao isključivo na prodaju, došle bi direktno iz džepa poreskih obveznika tj. samih građana. Ovaj model možda jeste pogodan za Irsku gde se nalazi glavno predstavništvo ove kompanije u Evropi zaduženo i za razvoj, ali ne i za tržišta na kojima se radi isključivo prodaja.

Da li je trećoj najvrednijoj kompaniji na svetu, čija je vrednost procenjena na 56,6 milijardi dolara, zaista potrebna podrška države Srbije kada su radna mesta u pitanju?

Rekao bih i ne baš, pogotovo kada uzmemo u obzir da bi se eventualno predstavništvo u Srbiji, baš kao i u Zagrebu, fokusiralo isključivo na prodaju pri čemu bi se zapošljavalo svega nekoliko desetina ljudi. Da li su olakšice potrebne malim i srednjim kompanijama? O, da.

Manje kompanije, više poslova

Velike tehnološke kompanije koje uspešno posluju u Srbiji dugi niz godina svakako predstavljaju svetlu tačku domaće IT industrije, no dobar deo njih usmeren je isključivo na prodaju, ne i na razvoj. Kako bi ovaj sektor rastao, neophodna su dodatna ulaganja tj. poreske olakšice za sve preduzetnike koji nastoje da pokrenu sopstveni biznis – bitno je podržati domaće kompanije kako bi se kapital i znanje stvarali u Srbiji, a ne izvozili u svet.

Sukladno članku 94. Zakona o elektroničkim medijima, komentiranje članaka na Netokraciji dopušteno je samo korisnicima koji ostave svoje ime i prezime te mail adresu i prihvate pravila ponašanja.

Pravila ponašanja

Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja, kao i Zakon, držeći se sljedećih pravila ponašanja:

  • Ne budite 💩: Nema vrijeđanja, diskriminiranja, ni psovanja (osim ako nije osobni izričaj, ali onda neka psovka bude općenita, a ne usmjerena prema nekome). Također, upoznajte se sa stavkom 2. članka 94. Zakona o elektroničkim medijima prije no što ostavite komentar.
  • Samo kvalitetna rasprava, manje trolanja: Ne morate se ni sa kim slagati, ali budite konstruktivni i doprinesite raspravi! Svako trolanje, flameanje, koliko god "plesalo" na granici, leti van.
  • Imenom i prezimenom, nismo Anonymous 👤: Autor sadržaja stoji iza svog sadržaja, stoga stojite i vi iza svog komentara. Koristimo ime i prezime te pravu email adresu.

Kako koristimo podatke koje ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.

Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.

Komentari

  1. ivanhoe

    ivanhoe

    24. 01. 2015. u 8:43 am Odgovori

    Nameti su najmanji problem preduzetnika u Srbiji, jer recimo prosecan pausalac moze imati do 60K evra prometa, a da plati samo oko 200 eura dazbina (porez+pio+rzzo). Nek to bude realisticnijih 20 hiljada evra godisenj za freelancera u Srbiji, to znaci da su ukupno sve dazbine oko 10%, sto je vise nego povoljno. Drugi su problemi mnogo ozbiljniji, pre svega problemi naplate iz inostranstva, nedefinisani i zastareli zakoni kod kojih pojedinac nikad ne zna tacno koje su mu obaveze i prava, vec se to tumaci od poreskog inspektora do poreskog inspektora…

    • Vukasin

      Vukasin

      25. 01. 2015. u 7:04 pm Odgovori

      Moze, ali obicno nema ni tih 20 hiljada (nisu svi pausalci IT freelanceri…). A zavisno od poreznika do poreznika, umesto tih 200e, moze da te oporezuje i po 600e. Pocetkom prosle godine su pausalcima dizali pausal odokativno i po preko 50%, pa su mnogi, cak i IT freelanceri zatvarali firme, jer nije vise bilo isplativo.

  2. Biljana

    Biljana

    24. 01. 2015. u 9:51 am Odgovori

    Očekivala sam malo više konkretnijih rešenja u tekstu ili bar linkove gde su ranije napisana. Ova vlast NE ZNA kako bi nešto trebalo da bude a činovnici u ministarstvima NE ŽELE da se bilo šta menja pa vlast nekako uvek ubede kako nešto NE MOŽE. Zato mislim da ako hoćemo nešto da menjamo da to moramo da im “nacrtamo”, uz mnogo argumenata zašto baš tako i uzimajući u obzir sve one razloge koje bi činovnici rekli da nešto ne može da se menja.

  3. ivanhoe

    ivanhoe

    25. 01. 2015. u 10:26 am Odgovori

    Da ne zaboravimo ni banke koje pljackaju privredu naplatom troskova PP i odrzavanja racuna i jos milion sitnica (jedan izvestaj koji je A4 list papira odstampan klikom na dugme Inteza naplati 10e), plus debelo zaradjuju na nerealno velikim razlikama prodajnog i kupovnog kursa. A drzava zakonima tera firme da prodaju devizne prilive u banci gde je racun, i tako im stvara monopol.

    • Biljana

      Biljana

      25. 01. 2015. u 6:48 pm Odgovori

      Ovaj problem delimično možete rešiti tako što ćete imati devizne račune u više banaka. Kad bankari saznaju da imaze i druge opcije tada će vam nuditi bolje otkupne cene.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startupi i poslovanje

Startup 101 program BIRD inkubatora obvezna je početnica za sve koji žele ideju pretvoriti u djelo

U organizaciji BIRD inkubatora uskoro kreće edukacijski program Startup 101 koji je osmišljen kako bi prenio osnove svima koji razmišljaju o pokretanju startupa, a nisu sigurni što bi to sve od njih zahtijevalo.

Intervju

Kako je nastao prvi kolektivni ugovor u gaming industriji u Hrvatskoj?

Potpisivanjem prvog kolektivnog ugovora hrvatske gaming industrije, Gamechuck tim je ostvario mirniji san, a prema nekima i "vrli novi svijet".

Startupi i poslovanje

RMRK protokol Brune Škvorca od NFT-ova želi napraviti mnogo više od obične slike

Čuli ste vjerojatno već za OpenSea, svjetski poznatu platformu gdje možete kupovati, prodavati i stvarati NFT-ove... Uoči BlockSplit konferencije imamo vam priliku predstaviti i projekt hrvatskog osnivača - Brune Škvorca, čiji RMRK protokol bi napokon mogao od NFT-ova napraviti nešto multimedijalno i višestruko korisno.

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

RMRK protokol Brune Škvorca od NFT-ova želi napraviti mnogo više od obične slike

Čuli ste vjerojatno već za OpenSea, svjetski poznatu platformu gdje možete kupovati, prodavati i stvarati NFT-ove... Uoči BlockSplit konferencije imamo vam priliku predstaviti i projekt hrvatskog osnivača - Brune Škvorca, čiji RMRK protokol bi napokon mogao od NFT-ova napraviti nešto multimedijalno i višestruko korisno.

Digitalni marketing

Dokumentacija i Twitter ključni su za developer marketing, otkriva Tenderlyjev Bogdan Habić

Tenderly je jedan od najbrže rastućih regionalnih startupa i u zadnjih godinu dana je za svoj developerski alat osigurao 55 milijuna dolara od niza značajnih investitora poput Accela. Kako promovira takav proizvod kroz Twitter i dokumentaciju?

Tehnologija

Što o praksi agencije FIVE ima reći njezin mentor, a što student?

Zašto se studenti odluče svoje ljeto provesti baš na Boot Campu agencije FIVE, kako se pripremiti za njihovu praksu, što na njoj možete naučiti… saznali smo u razgovoru s developerom i mentorom Ivanom Vargom i bivšim polaznikom Boot Campa odnosno trenutnim zaposlenikom agencije - Branimirom Balogovićem.

Startupi i poslovanje

Nova sezona Grunteka: Prodali su 250 vrtova za obradu “na udaljeno”, planiraju i širenje preko granice

"Isusek, Isusek, kaj mi bu ve Regica rekla!", poznata je izjava Dudeka iz klasika poznatog kao Gruntovčani, a Regica bi definitivno bila iznenađena što više ne bi morala obrađivati svoj grunt, već bi ga prepustila aplikaciji koja je spojila poljoprivredu i IT.

Startupi i poslovanje

CONET Grupa: U Hrvatskoj ne tražimo radnu snagu, nego ravnopravne partnere

Hrvatska podružnica njemačke IT grupacije u 15 mjeseci od osnivanja narasla je na 55 zaposlenika. Tajna uspjeha je u prepoznavanju potencijala svakog od njih, izgradnji dugoročnih odnosa, inovaciji i visokoj razini odgovornosti.

Vodič

Digitalni HR alati: Rastuće globalno tržište osvajaju i hrvatski Jenz, Mealpass, Moontop, Improv3, Appraisly…

Digitalni alati olakšavaju posao HR-ovcima koji u suvremenim organizacijama zaposlenike trebaju privući, izmjeriti i održavati njihovo zadovoljstvo, pohvaliti i usmjeriti te nagraditi.