Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Zaboravite Google, šta je sa preduzetnicima u Srbiji?

Svetski ekonomski forum već uveliko je u toku, a predstavljajući Srbiju, među finansijskom i ekonomskom elitom sveta, našao se i premijer Aleksandar Vučić. On se u toku jučerašnjeg dana sastao sa Jaredom Cohenom, direktorom ‘Google Ideas’ što su domaći mediji gotovo istog trenutka preveli u dolazak ove kompanije na područje Srbije. Realnost je ipak nešto drugačija od pompeznih naslova.

vucic_cohen
Premijer Aleksandar Vučić i Jared Cohen tokom sastanka u Davosu (Foto: promo)

U izjavi za medije, premijer Vučić pohvalio je Cohena istakavši da je u pitanju jedna izuzetno pametna i mudra osoba koja konstantno razmišlja o novim idejama. To je bio slučaj kada je i Srbija u pitanju, no hajde odmah da razjasnimo nešto:

Google Ideas, čiji je Cohen direktor, predstavlja trust mozgova iliti organizaciju koja za cilj ima promociju novih tehnologija, slobodu izražavanja u režimskim zemljama, te upotrebu tehnologije u svrhe obaranja terorističkih i ekstremnih režima koji su i prouzrokovali arapsko proleće početkom decenije.

Vučićev sastanak sa Cohenom svakako predstavlja pozitivnu stvar budući da su njih dvojica govorili o IT sektoru u Srbiji i zapošljavanju mladih osoba na razvoju softvera i novih tehnologija – diskusija je uvek dobrodošla. Tom prilikom, Vučić je izjavio da je Vlada spremna da ponudi izvanredne uslove kompaniji Google ukoliko bi ona došla u Srbiju, no kada se malo bolje zapitamo, šta će jedan tehnološki gigant tog kalibra u zemlji koja se ne kotira visoko na ICT lestvici, a koja sopstvenim preduzetnicima već godinama stoji na putu ka izgradnji uspešnog i pre svega održivog biznisa?

Počistimo prvo ispred svoje kuće

Problema koji koče dalji razvoj IT industrije, te generalno tehnološko preduzetništvo u Srbiji, ima zaista mnogo ali gotovo svi ćemo se složiti da su visoki nameti na ubedljivom prvom mestu. Neprilagođen poreski sistem, u kombinaciji sa zastarelim zakonima o deviznom prometu i poslovanju na Internetu, u startu su osudili na propast veliki broj onih koji su polagali nade u zaradu putem Interneta.

“Smrtonosni koktel” rezultovao je dodatnim odlivom mozgova, a samo u proteklih godinu dana, broj građana Srbije koji su sreću potražili u zemljama Zapadne Evrope, Sjedinjenim Američkim Državama pa i šire, značajno se povećao. Pitanje koje se nameće jeste – kako to da baš naša Vlada poziva Google u Srbiju i kakve im to uslove može ponuditi kada sopstvenim građanima stoji na putu?

Pažljivo sa novcem poreskih obveznika

Nemojte me pogrešno shvatiti – američka kompanija izuzetno je zainteresovana za srpsko tržište. Samo u proteklih nekoliko godina predstavljeni su razni noviteti na polju digitalnog oglašavanja i pretrage, koji su mnogim digitalnim agencijama omogućili poslovanje unutar Srbije, ali i rad sa mnogobrojnim domaćim i inostranim klijentima.

Nije tajna da je sedište Google Adriatic (koje je zaduženo isključivo za prodaju, ne i za razvoj) locirano u Zagrebu, a dok smo te 2011. pomalo ljubomorisali na prve komšije, nijednom se zapravo nismo zapitali zašto je upravo Hrvatska dobila čast da ugosti predstavništvo ovog tehnološkog giganta. Odgovor je izuzetno jednostavan i povezan je sa današnjom temom – bolji uslovi od Srbije koja nije daleko odmakla kada je regulativa o poslovanju na Internetu u pitanju.

Preduzetnici
Velike korporacije ne mogu nadomestiti odliv preduzetnika i gašenje malih i srednjih biznisa (Snimila: Marina Filipović Marinshe)

Bilo kakve subvencije za Google na području Srbije, koji bi se kao i u Hrvatskoj fokusirao isključivo na prodaju, došle bi direktno iz džepa poreskih obveznika tj. samih građana. Ovaj model možda jeste pogodan za Irsku gde se nalazi glavno predstavništvo ove kompanije u Evropi zaduženo i za razvoj, ali ne i za tržišta na kojima se radi isključivo prodaja.

Da li je trećoj najvrednijoj kompaniji na svetu, čija je vrednost procenjena na 56,6 milijardi dolara, zaista potrebna podrška države Srbije kada su radna mesta u pitanju?

Rekao bih i ne baš, pogotovo kada uzmemo u obzir da bi se eventualno predstavništvo u Srbiji, baš kao i u Zagrebu, fokusiralo isključivo na prodaju pri čemu bi se zapošljavalo svega nekoliko desetina ljudi. Da li su olakšice potrebne malim i srednjim kompanijama? O, da.

Manje kompanije, više poslova

Velike tehnološke kompanije koje uspešno posluju u Srbiji dugi niz godina svakako predstavljaju svetlu tačku domaće IT industrije, no dobar deo njih usmeren je isključivo na prodaju, ne i na razvoj. Kako bi ovaj sektor rastao, neophodna su dodatna ulaganja tj. poreske olakšice za sve preduzetnike koji nastoje da pokrenu sopstveni biznis – bitno je podržati domaće kompanije kako bi se kapital i znanje stvarali u Srbiji, a ne izvozili u svet.

Komentari

  1. ivanhoe

    ivanhoe

    24. 01. 2015. u 8:43 am Odgovori

    Nameti su najmanji problem preduzetnika u Srbiji, jer recimo prosecan pausalac moze imati do 60K evra prometa, a da plati samo oko 200 eura dazbina (porez+pio+rzzo). Nek to bude realisticnijih 20 hiljada evra godisenj za freelancera u Srbiji, to znaci da su ukupno sve dazbine oko 10%, sto je vise nego povoljno. Drugi su problemi mnogo ozbiljniji, pre svega problemi naplate iz inostranstva, nedefinisani i zastareli zakoni kod kojih pojedinac nikad ne zna tacno koje su mu obaveze i prava, vec se to tumaci od poreskog inspektora do poreskog inspektora…

    • Vukasin

      Vukasin

      25. 01. 2015. u 7:04 pm Odgovori

      Moze, ali obicno nema ni tih 20 hiljada (nisu svi pausalci IT freelanceri…). A zavisno od poreznika do poreznika, umesto tih 200e, moze da te oporezuje i po 600e. Pocetkom prosle godine su pausalcima dizali pausal odokativno i po preko 50%, pa su mnogi, cak i IT freelanceri zatvarali firme, jer nije vise bilo isplativo.

  2. Biljana

    Biljana

    24. 01. 2015. u 9:51 am Odgovori

    Očekivala sam malo više konkretnijih rešenja u tekstu ili bar linkove gde su ranije napisana. Ova vlast NE ZNA kako bi nešto trebalo da bude a činovnici u ministarstvima NE ŽELE da se bilo šta menja pa vlast nekako uvek ubede kako nešto NE MOŽE. Zato mislim da ako hoćemo nešto da menjamo da to moramo da im “nacrtamo”, uz mnogo argumenata zašto baš tako i uzimajući u obzir sve one razloge koje bi činovnici rekli da nešto ne može da se menja.

  3. ivanhoe

    ivanhoe

    25. 01. 2015. u 10:26 am Odgovori

    Da ne zaboravimo ni banke koje pljackaju privredu naplatom troskova PP i odrzavanja racuna i jos milion sitnica (jedan izvestaj koji je A4 list papira odstampan klikom na dugme Inteza naplati 10e), plus debelo zaradjuju na nerealno velikim razlikama prodajnog i kupovnog kursa. A drzava zakonima tera firme da prodaju devizne prilive u banci gde je racun, i tako im stvara monopol.

    • Biljana

      Biljana

      25. 01. 2015. u 6:48 pm Odgovori

      Ovaj problem delimično možete rešiti tako što ćete imati devizne račune u više banaka. Kad bankari saznaju da imaze i druge opcije tada će vam nuditi bolje otkupne cene.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startupi i poslovanje

Saša Fišter platformom Sliceer planira dobiti gem, set i meč digitalizacije teniskih klubova

Aplikacija za digitaliziranje teniskih klubova i gemifikaciju igranja tenisa Sliceer danas ima više od 1400 aktivnih korisnika koji putem nje organiziranju mečeve i turnire.

Tehnologija

Kako otvoriti webshop? Važan korak je odabir platforme – što nudi WooCommerce?

Došla je pandemija i odjednom vam je pokretanje web trgovine postalo glavni prioritet? Važna odluka koja vas čeka je odabir platforme na temelju koje ćete napraviti svoje eCommerce carstvo. U moru alata čudnih imena, jedan iskače više od drugih - WooCommerce.

Intervju

Tko posreduje između vašeg mobitela i banke kada plaćate Apple Payem?

Dok prislanjate mobitel na POS terminal vjerojatno ne razmišljate o tome koliko se procesa odvija u pozadini kako bi vaš novac kroz mobitel otišao s računa, zar ne?

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Wolt, Infobip i KEKSPay otkrili što ih je kaos oko COVID-19 naučio o CX-u

S obzirom na nove okolnosti rada i života koje je donijela pandemija, osluškivanje tržišta brendovima je postalo bitnije nego ikad. Oni koji su pomno pratili promjene snašli su se nešto bolje, ali nitko nije bio imun na izazove. Uz domaće i strane stručnjake na Digitalnom doručku prošli smo najvažnije aspekte korisničkog iskustva u neizvjesnim vremenima ne bi li spremnije dočekali mjesece pred nama.

Društvene mreže

Što morate znati o Trumpovom bijesu prema Twitteru – i posljedicama za Facebook i Google, vas?

Očekivano, Donaldu Trumpu se potez Twittera, koji je označio njegove objave spornima, nije nimalo svidio pa je donio uredbu kojom želi dodatno regulirati društvene mreže, učinivši ih direktno odgovornima za ono što njihovi korisnici objavljuju.

Startupi i poslovanje

Ivan Burazin: Shift uživo u rujnu, a do tada organiziramo online predavanja!

Shift se drži i dalje, a ovogodišnje izdanje neće biti prebačeno online, već će se u rujnu održati uživo!

Intervju

Miljenko Graovac novi je direktor digitalnih proizvoda u HT-u: Introspektiva je ključ inovacija!

Privukla me vizija kompanije: digitalizacija i povezivanje privatnih osoba, tvrtki i društva s prilikama koje ona pruža, kaže novi šef digitalnih proizvoda u Hrvatskom Telekomu s kojim smo imali priliku razgovarati o karijeri te implementaciji digitalnih proizvoda i rješenja u velikim tvrtkama.

Najava

Što vas čeka kao programere nakon faksa – u doba krize? Saznaj na Digitalna karijera meetupu!

Pred nadolazeću krizu preostalih par ispita do kraja ili diploma u ruci nude malo nade za mlade, ali i to prijelazno razdoblje nosi neke prednosti i prilike, čak i u neizvjesnim vremenima. Kako razviti željenu karijeru na pomolu ekonomske krize, otkrivamo uz digitalne stručnjake na novom meetupu Digitalne karijere.

Startupi i poslovanje

Više Instagram nego intranet: Jenz je aplikacija koju vaš tim nije znao da treba!

Umjesto emailova, Facebook eventova, Google kalendara, anketa, Instagram profila, Slack #general i #win kanala, razmjene kontakata - možda je vrijeme da se sve složi u jedno? Hrvatski Q napravio je upravo to s aplikacijom Jenz.