Kako je sukob dve srpske ‘food’ blogerke skrenuo pažnju na organsku hranu (i blogove)

Kako bi demistifikovali pomenuti sukob, možda je i najpametnije da krenemo od teksta koji je i izazvao reakciju Maje Petrović koja je dodatno želela da skrene pažnju na činjenicu da je period konverzije iliti vreme koje je potrebno proizvođačima organske hrane u Srbiji da dobiju odgovarajući žig, jednostavno predugo. Par neispoštovanih blogerskih pravila i imamo sukob dve strane koji je kasno sinoć iznedrio i treći tekst koji je čitavu stvar i stavio u fokus.

Iako se posmatračima sa strane tekstovi čine kao ‘TLDR’, jedna stvar je nezaobilazna a to je da su obe blogerke uspele da nateraju ljude da zapravo sednu i pročitaju važnu diskusiju o temi koja ne pogađa direktno ljude iz srpske blogerske zajednice, a koja je sama po sebi bitna jer većina ume da zanemari važnost pravilne i zdrave ishrane.

Lekcija #1: Otvorenije o ovakvim temama

Ako će autorke i zajednica da povuku makar jednu lekciju iz čitavog sukoba, to bi pak trebalo da bude da o ovakvim temama treba pisati i govoriti na način da se razvija argumentovana diskusija, kako u komentarima, tako i na drugim blogovima. Već na samom početku svog teksta, Tatjana je istakla važnu poruku koju bi blogeri u Srbiji i regionu trebali napamet da nauče:

Drugi utisak bio je zabrinutost da blogerska komunikacija u Srbiji upravo odlazi dođavola, a treći – da je mlađoj blogerskoj populaciji potrebna ozbiljna edukacija u korišćenju bloga i društvenih mreža.

Pogledamo li čitavu stvar iz nešto udaljenijeg ugla, shvatamo da se diskusija iliti sukob može nastaviti do daljnjeg isključivo na štetu samih čitalaca koji su se pomenutim blogobima i okrenuli zbog pregršti korisnih informacija. Možda je i najbolji odgovor na čitavu situaciju dala upravo Dragana Đermanović u komentarima na blogu Mooshema.com, koja je ukazala da mnoge stvari na domaćoj sceni ostaju otvorene uprkos štetnom uticaju:

Naša blogosvera je jako krhka i slabašna, na žalost takva je već dugo. Možda je baš onakva kakvi smo mi sami. Veoma je važno otvoriti i zatvoriti ovakve teme.

Lekcija #2: Organska jaja

I dok je prva lekcija usmerena ka blogerskim praksama koje smo zaboravili, a koje možda nikada i nismo naučili, druga lekcija usmerena je ka onome što smo svi naučili iz diskusije koja je obelodanjena na blogovima Mooshema i Vitki Gurman.

Da li sve vi znali da organska hrana na svom pakovanju mora imati određeni žig – žig na koji se u državi Srbiji čeka i po nekoliko godina? Ja sigurno nisam. Ako ništa, obe blogerke uspele su da skrenu pažnju na temu koja u dubini svega zapravo odlično pokazuje u kakvoj se situaciji nalaze preduzetnici u Srbiji – pokretali oni tehnološke kompanije ili farmu organskih jaja.

Ovakve, ali i slične diskusije (ne bih više pominjao sukob), mogu biti izuzetno korisne za širu publiku jer skreću pažnju na teme o kojima do juče nismo želeli da se informišemo. I dok god ton ostane u vidu argumentovane diskusije, čitaoci će biti ti koji će formirati svoje mišljenje na osnovu iznesenih argumenata. Pređe li ton u sukob širih razmera, čitaoci će biti ti koji će na kraju dana snositi posledice, jer se više neće susretati sa sadržajem zbog kojeg su prvobitno i posećivali blog.