Dragan Radenović, tvorac biste Steve Jobsa za Netokraciju o svom životu, karijeri i razgovoru sa Appleom

Za manje od jednog dana vest o otkrivanju prvog predloga zvanične skulpture Steve Jobsa u Beogradu, koju je prva objavila Netokracija, obišla je svet i tako uspela da uzburka mnoge forume i komentarske sekcije portala širom sveta. Od dobro etabliranih sajtova kao što je Gizmodo, do manje znanih blogova, reakcije su bile u najamnju ruku burne.

Kažu da umetničko delo treba između ostalog da prouzrokuje reakcije i da o njemu treba da se govori, da ga treba kritikovati, diviti mu se ili jednostavno bar izneti svoje mišljenje o njemu, a to je upravo postigao vajar Dragan Radenović.

Tokom događaja u Beogradu imao sam priliku da se upoznam sa umetnikom i razmenim nekoliko reči sa njim, a sada uradim i prenesem vam eksluzivan intervju u kome profesor Radenović priča o svom životu, vrlo raznolikoj karijeri, tehnici u kojoj radi, svojoj inspiraciji i kontaktu sa Appleom.

Emigriranje u Ameriku i počeci karijere

Nakon što je emigrirao u Ameriku, Dragan Radenović je u početku radio kao izbacivač iz ekskluzivnih restorana i disko klubova u New Yorku. Kako kaže, u ovom poslu mu je dobro došlo iskustvo sportiste i pripadnika bezbednosti. Radio je i kao taksi vozač, zidar, barmen, umetnički livac i noćni čuvar u gradu koji nikada ne spava.

Dobivši mesto univerzitetskog profesora, postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1980. godine i od tada, po kriterijumima koji su važili u vreme stručnog stasavanja njegove i bliskih generacije, računa da je profesionalno počeo da se bavi vajarstvom. Kako dodaje, skulpturom je počeo da se bavi i pre nego što je upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu.

Danas uglavnom držim nastavu studentima na doktorskim studijama iz oblasti likovnih umetnosti i vizuelnih komunikacija povezanih sa novim informacionim tehnologijama. Pokrenuo sam i organizovao prve doktorske studije iz ove oblasti, a jezik vizuelnih komunikacija je predmet mog višedecenijskog interesovanja i to je bio značajan deo moje doktorske disertacije.

Gotovo 40 godina je u braku sa Dragicom Radenović, profesorom ruskog jezika i književnosti u penziji. Zajedno imaju dvoje dece, ćerku Natašu koja je magistar umetnosti i slikar, i Jelenu koja je doktor nauka iz oblasti filma (američki mjuzikl). Njihovo dvoje unuka Mitra i Petar žive sa mamom Natašom i tatom Ivanom u Beču.

Za koja svoja dela bi rekli da najbolje predstavljaju Vas i Vaš stil rada?        

Ja modelujem tradicionalnom vajarskom metodom u glini. Poslednjih tridesetak godina kreiram figurativne skulpture autentičnog vajarskog izraza, veoma ekspresivno koristeći modelovanje u rudimentarnim formama i isto takvom stvaralačkom rukopisu. Sve radove lijem u bronzi, tako da svaki trag kontakta mojih prstiju sa glinom ostaje trajno zabeležen. Američki teoretičari umetnosti su to nazvali eruptivnim posledicama “borbe” sa materijalom od koga se stvara moja skulptura.

Dela koja mislim da najblize predstavljaju moj način skulptorskog razmisljanja i realizacije su Nikola Tesla, Pupin, Rem, EU, Bosna, Oko svevideće, kao i sve skulpture sa mitskim bićem Anandom (gavranom).

Kako ste saznali za konkurs koji je Apple raspisao i kako se razvijala Vaša ideja predloga za skulpturu Steve Jobsa?

Za konkurs sam saznao slučajno tokom posete kolegi koji je bio moj student devedesetih godina, u njegovom ateljeu na Vasiljevskom ostrvu u Sankt Peterburgu. On je radio na konkursnom zadatku te je nagovorio i mene – tako se pojavio portret Stevea Jobsa. Poželeo sam da skulptura bude obelisk. Nacrtao sam skice izgleda modela za skulpturu u slobodnom prostoru i enterijeru i uz pomoć jos nekoliko kolega iz okruženja poslao rad na žiriranje.

Osim dominantne vertikale obeliska, koga sam video kao magnet za znake slova i piktograma, uz saznanje da je Jobs bio opsednut fontovima i kaligrafijom, hteo sam da naglasim taj njegov doprinos kontinuitetu kulture civilizacije. “Na početku beše reč…”.

Zbog čega ste izabrali ćirilične elemente, pored pretpostavke da daju određen lokalni karakter, i kakva je reakcija Applea bila na njih?

Ćirilica ne predpostavlja lokalni karakter jer nju koriste Rusi, Belorusi, Bugari, Ukrajinci, Srbi, dakle ona je savremeni deo istorijskog karaktera. Slovo “Š” je pored latiničnog “A” deo zapadne i istočne realnosti. Istakao bih da će na drugoj skulpturi biti slovnih oznaka iz skoro svih alfabeta, piktograma i slikovnih predstava.

Posebne reakcije na ćirilicno slovo od strane Applea nije bilo, a veoma su se zainteresovali za slovni znak iz Miroslavljevog jevanđelja. Mislim da su sa simpatijama primili informaciju šta predstavlja taj spis.

Spomenuli ste da vas je lično zvao Sir Jonathan Ive, kako je protekao razgovor sa njim i šta bi ste izdvojili iz istog?

Sir Jonathan Ive je nesumljiv autoritet u svetu kreativnog projektovanja oblika, odnosno industrijskog dizajna. Naš razgovor ticao se pre svega organizacije susreta u Appleu i razgovora o mogućnostima korišćenja rešenja mog obeliska u širim okvirima materijala za izradu. Mislim da će moje ideje za dizajn Appleovih proizvoda, u vezi sa obeliskom, biti interesantne, pogotovo rudimentaran, ekspresivan ili grub-robusan način modelovanja formi, a što je karakteristika mog načina izražavanja.

Koji su dalji koraci pre izrade finalne skulpture?

Sledi stvaranje drugog modela obeliska, potpisivanje ugovora o otkupu autorskih prava ili neka druga pravna mogućnost i potom izrada u prirodnoj (predviđenoj) ili dogovorenoj veličini.

Profesor Radenović će za dvadestak dana otputovati u Cupertino na sastanak sa Appleovim menadžmentom gde će ugovoriti detalje o daljoj saradnji i potom krenuti u izradu finalne verzije. Još uvek nije poznato na kom delu Appleovog kampusa će se naći obelisk, i da li će zapravo krasiti novi Appleov HQ, ali ono jedno je sigurno – prolaznike neće ostaviti ravnodušnim.