Dragan Radenović, tvorac biste Steve Jobsa za Netokraciju o svom životu, karijeri i razgovoru sa Appleom

Dragan Radenović, tvorac biste Steve Jobsa za Netokraciju o svom životu, karijeri i razgovoru sa Appleom

Za manje od jednog dana vest o otkrivanju prvog predloga zvanične skulpture Steve Jobsa u Beogradu, koju je prva objavila Netokracija, obišla je svet i tako uspela da uzburka mnoge forume i komentarske sekcije portala širom sveta. Od dobro etabliranih sajtova kao što je Gizmodo, do manje znanih blogova, reakcije su bile u najamnju ruku burne.

dragan1
Dragan Radenović (Foto: Nenad Pavlović)

Za manje od jednog dana vest o otkrivanju prvog predloga zvanične skulpture Steve Jobsa u Beogradu, koju je prva objavila Netokracija, obišla je svet i tako uspela da uzburka mnoge forume i komentarske sekcije portala širom sveta. Od dobro etabliranih sajtova kao što je Gizmodo, do manje znanih blogova, reakcije su bile u najamnju ruku burne.

Kažu da umetničko delo treba između ostalog da prouzrokuje reakcije i da o njemu treba da se govori, da ga treba kritikovati, diviti mu se ili jednostavno bar izneti svoje mišljenje o njemu, a to je upravo postigao vajar Dragan Radenović.

Tokom događaja u Beogradu imao sam priliku da se upoznam sa umetnikom i razmenim nekoliko reči sa njim, a sada uradim i prenesem vam eksluzivan intervju u kome profesor Radenović priča o svom životu, vrlo raznolikoj karijeri, tehnici u kojoj radi, svojoj inspiraciji i kontaktu sa Appleom.

Emigriranje u Ameriku i počeci karijere

Nakon što je emigrirao u Ameriku, Dragan Radenović je u početku radio kao izbacivač iz ekskluzivnih restorana i disko klubova u New Yorku. Kako kaže, u ovom poslu mu je dobro došlo iskustvo sportiste i pripadnika bezbednosti. Radio je i kao taksi vozač, zidar, barmen, umetnički livac i noćni čuvar u gradu koji nikada ne spava.

Dobivši mesto univerzitetskog profesora, postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1980. godine i od tada, po kriterijumima koji su važili u vreme stručnog stasavanja njegove i bliskih generacije, računa da je profesionalno počeo da se bavi vajarstvom. Kako dodaje, skulpturom je počeo da se bavi i pre nego što je upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu.

Danas uglavnom držim nastavu studentima na doktorskim studijama iz oblasti likovnih umetnosti i vizuelnih komunikacija povezanih sa novim informacionim tehnologijama. Pokrenuo sam i organizovao prve doktorske studije iz ove oblasti, a jezik vizuelnih komunikacija je predmet mog višedecenijskog interesovanja i to je bio značajan deo moje doktorske disertacije.

Gotovo 40 godina je u braku sa Dragicom Radenović, profesorom ruskog jezika i književnosti u penziji. Zajedno imaju dvoje dece, ćerku Natašu koja je magistar umetnosti i slikar, i Jelenu koja je doktor nauka iz oblasti filma (američki mjuzikl). Njihovo dvoje unuka Mitra i Petar žive sa mamom Natašom i tatom Ivanom u Beču.

dragan
Dragan Radenović sa bistom posvećenom Steve Jobsu (Foto: Nenad Pavlović)

Za koja svoja dela bi rekli da najbolje predstavljaju Vas i Vaš stil rada?        

Ja modelujem tradicionalnom vajarskom metodom u glini. Poslednjih tridesetak godina kreiram figurativne skulpture autentičnog vajarskog izraza, veoma ekspresivno koristeći modelovanje u rudimentarnim formama i isto takvom stvaralačkom rukopisu. Sve radove lijem u bronzi, tako da svaki trag kontakta mojih prstiju sa glinom ostaje trajno zabeležen. Američki teoretičari umetnosti su to nazvali eruptivnim posledicama “borbe” sa materijalom od koga se stvara moja skulptura.

Dela koja mislim da najblize predstavljaju moj način skulptorskog razmisljanja i realizacije su Nikola Tesla, Pupin, Rem, EU, Bosna, Oko svevideće, kao i sve skulpture sa mitskim bićem Anandom (gavranom).

Kako ste saznali za konkurs koji je Apple raspisao i kako se razvijala Vaša ideja predloga za skulpturu Steve Jobsa?

Za konkurs sam saznao slučajno tokom posete kolegi koji je bio moj student devedesetih godina, u njegovom ateljeu na Vasiljevskom ostrvu u Sankt Peterburgu. On je radio na konkursnom zadatku te je nagovorio i mene – tako se pojavio portret Stevea Jobsa. Poželeo sam da skulptura bude obelisk. Nacrtao sam skice izgleda modela za skulpturu u slobodnom prostoru i enterijeru i uz pomoć jos nekoliko kolega iz okruženja poslao rad na žiriranje.

Osim dominantne vertikale obeliska, koga sam video kao magnet za znake slova i piktograma, uz saznanje da je Jobs bio opsednut fontovima i kaligrafijom, hteo sam da naglasim taj njegov doprinos kontinuitetu kulture civilizacije. “Na početku beše reč…”.

Bista - Steve Jobs (Foto: Nenad Pavlović)
Bista – Steve Jobs (Foto: Nenad Pavlović)

Zbog čega ste izabrali ćirilične elemente, pored pretpostavke da daju određen lokalni karakter, i kakva je reakcija Applea bila na njih?

Ćirilica ne predpostavlja lokalni karakter jer nju koriste Rusi, Belorusi, Bugari, Ukrajinci, Srbi, dakle ona je savremeni deo istorijskog karaktera. Slovo “Š” je pored latiničnog “A” deo zapadne i istočne realnosti. Istakao bih da će na drugoj skulpturi biti slovnih oznaka iz skoro svih alfabeta, piktograma i slikovnih predstava.

Posebne reakcije na ćirilicno slovo od strane Applea nije bilo, a veoma su se zainteresovali za slovni znak iz Miroslavljevog jevanđelja. Mislim da su sa simpatijama primili informaciju šta predstavlja taj spis.

Spomenuli ste da vas je lično zvao Sir Jonathan Ive, kako je protekao razgovor sa njim i šta bi ste izdvojili iz istog?

Sir Jonathan Ive je nesumljiv autoritet u svetu kreativnog projektovanja oblika, odnosno industrijskog dizajna. Naš razgovor ticao se pre svega organizacije susreta u Appleu i razgovora o mogućnostima korišćenja rešenja mog obeliska u širim okvirima materijala za izradu. Mislim da će moje ideje za dizajn Appleovih proizvoda, u vezi sa obeliskom, biti interesantne, pogotovo rudimentaran, ekspresivan ili grub-robusan način modelovanja formi, a što je karakteristika mog načina izražavanja.

Koji su dalji koraci pre izrade finalne skulpture?

Sledi stvaranje drugog modela obeliska, potpisivanje ugovora o otkupu autorskih prava ili neka druga pravna mogućnost i potom izrada u prirodnoj (predviđenoj) ili dogovorenoj veličini.

Profesor Radenović će za dvadestak dana otputovati u Cupertino na sastanak sa Appleovim menadžmentom gde će ugovoriti detalje o daljoj saradnji i potom krenuti u izradu finalne verzije. Još uvek nije poznato na kom delu Appleovog kampusa će se naći obelisk, i da li će zapravo krasiti novi Appleov HQ, ali ono jedno je sigurno – prolaznike neće ostaviti ravnodušnim.

Pravila ponašanja

Na Netokraciji za vas stvaramo kvalitetan, autorski potpisan sadržaj i zaista se veselimo vašim kvalitetnim, kontruktivnim komentarima. Poštujmo stoga jedni druge prilikom komentiranja držeći se sljedećih pravila ponašanja:

  • Ne budite 💩: Nema vrijeđanja, diskriminiranja, ni psovanja (osim ako nije osobni izričaj, ali onda neka psovka bude općenita, a ne usmjerena prema nekome)
  • Samo kvalitetna rasprava, manje trolanja: Ne morate se ni sa kim slagati, ali budite konstruktivni i doprinesite raspravi! Svako trolanje, flameanje, koliko god "plesalo" na granici, leti van.
  • Imenom i prezimenom, nismo Anonymous 👤: Autor sadržaja stoji iza svog sadržaja, stoga stojite i vi iza svog komentara. Koristimo ime i prezime (Hrvoje Lončar) ili barem ime i inicijala (Hrvoje L.) te pravu email adresu. Kako koristimo podatke koje tamo ostavljate? Bacite oko na našu izjavu o privatnosti.

Sve ostale komentare ćemo s guštom spaliti, jer ne zaslužuju svoje mjesto na internetu.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Intervju

Želimo li primati plaće na Revolut treba nam “pravi” Revolut Bank, direktor Mirkes otkriva koji su planovi u Hrvatskoj

Je li Revolut zaista sada prava banka u Hrvatskoj, možete li na njega primiti ili isplatiti plaću i zašto uopće postoji ogranak Revolut Bank, saznali smo u razgovoru s njihovim direktorom, a nismo propustili provjeriti ni situaciju s HNB-om.

Startupi i poslovanje

Podravka i Human predstavili novu Coolinariku, evo što su napravili 10 godina od zadnjeg redizajna

Prva stranica kojoj se svi u regiji okrećemo kada su u pitanju recepti više neće biti ista. Coolinarika je od danas progresivna web aplikacija koja postaje znatno pametnija, a za sve to bilo je potrebno protresti čak milijune podataka.

Startupi i poslovanje

APIS IT dokapitalizacijom Grada Zagreba postaje drugi hrvatski IT jednorog, vrijedan preko milijardu dolara?

Dokapitalizacijom APIS IT-a Vlada bi potvrdila da ne samo da podržava vodeće hrvatske startupe nego ih i stvara, nastavno na potpisivanje deklaracije 'EU Start-up Nations Standard of Excellence' - koje su planirali učiniti.

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Infobip akvizirao Shift: Ivan Burazin će kao član uprave jačati odnose s developerima

Ovom akvizicijom Shift postaje podbrend Infobipa i nastavlja rasti i razvijati se unutar domaće tehnološke tvrtke - ali što Infobip zapravo planira sa Shiftom i koju ulogu u svemu ima sam Ivan Burazin?

Kultura 2.0

Future of Work: Luka Kladarić će nam pojasniti kakav “remote” kaos nam tek slijedi

Kaotična 2020. mnogima je promijenila radne navike, ali oni koji rade od kuće već godinama nedvojbeno su bolje podnijeli krizu od osoba koje prije pandemije nisu izlazili iz ureda.

Startupi i poslovanje

U Visage Technologiesu monotono ne postoji: Radi se u industrijama od kozmetičke – do automobilske

Tehnologija praćenja, analize i prepoznavanja lica može se primijeniti na mnoge industrije, a švedsko-hrvatski Visage Technologies fokusirao se na dvije specifične. Saznali smo kako ih je to usmjerilo na dva poslovna modela - agencijski i proizvodni te kako unutar njih izgleda razvoj "cutting edge" rješenja iz područja računalnog vida.

Startupi i poslovanje

GNK Dinamo prvi je partner aplikacije Sportening Ivana Klarića!

Aplikacija koja spaja navijače s njihovim najdražim klubovima danas je predstavila partnerstvo s GNK Dinamom, prvo ove vrste u domaćem sportu. Što to donosi za njih, ali i navijače?

Vodič

Spremate se za Job Fair Meetup? Poslodavci, studenti – poslušajte savjete organizatorica!

Planirate li već pripremu za Job Fair Meetup? Ako niste, evo vam poticaja da krenete na vrijeme. Uz organizatorice poznatog sajma poslova saznali smo što kod studenata prolazi, a što ne.

Startupi i poslovanje

Uz SofaScore Editor pratite rezultate “beton lige” kao da je Liga Prvaka

Rezultati malih lokalnih liga i natjecanja do sada su bili nepravedno zanemareni od strane aplikacija za praćenje sportskih rezultata. Uz inovativno rješenje SofaScorea možete sami unositi rezultate svoje lokalne lige - što već rade igrači u više od 180 liga diljem svijeta!