Dragan Radenović, tvorac biste Steve Jobsa za Netokraciju o svom životu, karijeri i razgovoru sa Appleom

Dragan Radenović, tvorac biste Steve Jobsa za Netokraciju o svom životu, karijeri i razgovoru sa Appleom

Za manje od jednog dana vest o otkrivanju prvog predloga zvanične skulpture Steve Jobsa u Beogradu, koju je prva objavila Netokracija, obišla je svet i tako uspela da uzburka mnoge forume i komentarske sekcije portala širom sveta. Od dobro etabliranih sajtova kao što je Gizmodo, do manje znanih blogova, reakcije su bile u najamnju ruku burne.

dragan1
Dragan Radenović (Foto: Nenad Pavlović)

Za manje od jednog dana vest o otkrivanju prvog predloga zvanične skulpture Steve Jobsa u Beogradu, koju je prva objavila Netokracija, obišla je svet i tako uspela da uzburka mnoge forume i komentarske sekcije portala širom sveta. Od dobro etabliranih sajtova kao što je Gizmodo, do manje znanih blogova, reakcije su bile u najamnju ruku burne.

Kažu da umetničko delo treba između ostalog da prouzrokuje reakcije i da o njemu treba da se govori, da ga treba kritikovati, diviti mu se ili jednostavno bar izneti svoje mišljenje o njemu, a to je upravo postigao vajar Dragan Radenović.

Tokom događaja u Beogradu imao sam priliku da se upoznam sa umetnikom i razmenim nekoliko reči sa njim, a sada uradim i prenesem vam eksluzivan intervju u kome profesor Radenović priča o svom životu, vrlo raznolikoj karijeri, tehnici u kojoj radi, svojoj inspiraciji i kontaktu sa Appleom.

Emigriranje u Ameriku i počeci karijere

Nakon što je emigrirao u Ameriku, Dragan Radenović je u početku radio kao izbacivač iz ekskluzivnih restorana i disko klubova u New Yorku. Kako kaže, u ovom poslu mu je dobro došlo iskustvo sportiste i pripadnika bezbednosti. Radio je i kao taksi vozač, zidar, barmen, umetnički livac i noćni čuvar u gradu koji nikada ne spava.

Dobivši mesto univerzitetskog profesora, postao je član Udruženja likovnih umetnika Srbije 1980. godine i od tada, po kriterijumima koji su važili u vreme stručnog stasavanja njegove i bliskih generacije, računa da je profesionalno počeo da se bavi vajarstvom. Kako dodaje, skulpturom je počeo da se bavi i pre nego što je upisao Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu.

Danas uglavnom držim nastavu studentima na doktorskim studijama iz oblasti likovnih umetnosti i vizuelnih komunikacija povezanih sa novim informacionim tehnologijama. Pokrenuo sam i organizovao prve doktorske studije iz ove oblasti, a jezik vizuelnih komunikacija je predmet mog višedecenijskog interesovanja i to je bio značajan deo moje doktorske disertacije.

Gotovo 40 godina je u braku sa Dragicom Radenović, profesorom ruskog jezika i književnosti u penziji. Zajedno imaju dvoje dece, ćerku Natašu koja je magistar umetnosti i slikar, i Jelenu koja je doktor nauka iz oblasti filma (američki mjuzikl). Njihovo dvoje unuka Mitra i Petar žive sa mamom Natašom i tatom Ivanom u Beču.

dragan
Dragan Radenović sa bistom posvećenom Steve Jobsu (Foto: Nenad Pavlović)

Za koja svoja dela bi rekli da najbolje predstavljaju Vas i Vaš stil rada?        

Ja modelujem tradicionalnom vajarskom metodom u glini. Poslednjih tridesetak godina kreiram figurativne skulpture autentičnog vajarskog izraza, veoma ekspresivno koristeći modelovanje u rudimentarnim formama i isto takvom stvaralačkom rukopisu. Sve radove lijem u bronzi, tako da svaki trag kontakta mojih prstiju sa glinom ostaje trajno zabeležen. Američki teoretičari umetnosti su to nazvali eruptivnim posledicama “borbe” sa materijalom od koga se stvara moja skulptura.

Dela koja mislim da najblize predstavljaju moj način skulptorskog razmisljanja i realizacije su Nikola Tesla, Pupin, Rem, EU, Bosna, Oko svevideće, kao i sve skulpture sa mitskim bićem Anandom (gavranom).

Kako ste saznali za konkurs koji je Apple raspisao i kako se razvijala Vaša ideja predloga za skulpturu Steve Jobsa?

Za konkurs sam saznao slučajno tokom posete kolegi koji je bio moj student devedesetih godina, u njegovom ateljeu na Vasiljevskom ostrvu u Sankt Peterburgu. On je radio na konkursnom zadatku te je nagovorio i mene – tako se pojavio portret Stevea Jobsa. Poželeo sam da skulptura bude obelisk. Nacrtao sam skice izgleda modela za skulpturu u slobodnom prostoru i enterijeru i uz pomoć jos nekoliko kolega iz okruženja poslao rad na žiriranje.

Osim dominantne vertikale obeliska, koga sam video kao magnet za znake slova i piktograma, uz saznanje da je Jobs bio opsednut fontovima i kaligrafijom, hteo sam da naglasim taj njegov doprinos kontinuitetu kulture civilizacije. “Na početku beše reč…”.

Bista - Steve Jobs (Foto: Nenad Pavlović)
Bista – Steve Jobs (Foto: Nenad Pavlović)

Zbog čega ste izabrali ćirilične elemente, pored pretpostavke da daju određen lokalni karakter, i kakva je reakcija Applea bila na njih?

Ćirilica ne predpostavlja lokalni karakter jer nju koriste Rusi, Belorusi, Bugari, Ukrajinci, Srbi, dakle ona je savremeni deo istorijskog karaktera. Slovo “Š” je pored latiničnog “A” deo zapadne i istočne realnosti. Istakao bih da će na drugoj skulpturi biti slovnih oznaka iz skoro svih alfabeta, piktograma i slikovnih predstava.

Posebne reakcije na ćirilicno slovo od strane Applea nije bilo, a veoma su se zainteresovali za slovni znak iz Miroslavljevog jevanđelja. Mislim da su sa simpatijama primili informaciju šta predstavlja taj spis.

Spomenuli ste da vas je lično zvao Sir Jonathan Ive, kako je protekao razgovor sa njim i šta bi ste izdvojili iz istog?

Sir Jonathan Ive je nesumljiv autoritet u svetu kreativnog projektovanja oblika, odnosno industrijskog dizajna. Naš razgovor ticao se pre svega organizacije susreta u Appleu i razgovora o mogućnostima korišćenja rešenja mog obeliska u širim okvirima materijala za izradu. Mislim da će moje ideje za dizajn Appleovih proizvoda, u vezi sa obeliskom, biti interesantne, pogotovo rudimentaran, ekspresivan ili grub-robusan način modelovanja formi, a što je karakteristika mog načina izražavanja.

Koji su dalji koraci pre izrade finalne skulpture?

Sledi stvaranje drugog modela obeliska, potpisivanje ugovora o otkupu autorskih prava ili neka druga pravna mogućnost i potom izrada u prirodnoj (predviđenoj) ili dogovorenoj veličini.

Profesor Radenović će za dvadestak dana otputovati u Cupertino na sastanak sa Appleovim menadžmentom gde će ugovoriti detalje o daljoj saradnji i potom krenuti u izradu finalne verzije. Još uvek nije poznato na kom delu Appleovog kampusa će se naći obelisk, i da li će zapravo krasiti novi Appleov HQ, ali ono jedno je sigurno – prolaznike neće ostaviti ravnodušnim.

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Startupi i poslovanje

Nemojte se ugledati na ‘lifestyle’, ‘hustle’ i Instagram poduzetnike koji ne kuže biznis (osim onih koji kuže)

Toksična pozitivnost i poslovna naivnost mogu biti katastrofalna kombinacija u doba ekonomske krize. Je li vrijeme da unfollowate sve lifestyle poduzetnike i motivirajuće Instagram profile?

Startupi i poslovanje

Čudo nije investicija, već Infobipov ‘bootstrapped’ rast i upornost već 14 godina

Infobip je osiguravanjem investicije od 200 milijuna dolara postao prvi hrvatski 'jednorog'. No pravo čudo je da su osnivači Silvio Kutić, Roberto Kutić i Izabel Jelenić do ovog trenutka dogurali bez ijedne vanjske investicije - i govori mnogo o hrvatskim tehnološkim poduzetnicima!

Startupi i poslovanje

Od Applea do Rimca: Tko je novi CTO Rimac Automobila, Chris Porritt

Automobilski svijet pomalo je iznenadila vijest o odlasku Chrisa Porritta iz Applea i dolaska - u hrvatske Rimac Automobile, ali tko je Chris uopće i zašto je njegov dolazak važan?

Što ste propustili

Startupi i poslovanje

Od investicije do akvizicija – Silvio Kutić i investitori Ante Kušurin i Mario Ančić o Infobipovim ambicijama

U eksluzivnom razgovoru za Netokraciju, Silvio Kutić, kao direktor Infobipa, Ante Kušurin i Mario Ančić iz fonda One Equity Partners, ujedno poznati hrvatski sportaši, otkrivaju detalje svoje suradnje – i planova da stvore vodeću svjetsku CPaaS platformu.

Društvene mreže

Zabrani li Trump TikTok, hoće li hrvatski ‘TikTokeri’ preći na Instagram Reels?

Dok čekamo hoće li Trump zabraniti, a Microsoft kupiti SAD za američko tržište, hoće li Zuckerberg iskoristiti pravi trenutak i preuzeti TikTokove kreativce, publiku i potencijal?

Startupi i poslovanje

Hrvatske B2B tehnološke tvrtke “iskovale” su se u konstantnim krizama, preživjet će i ovu!

Trenutna kriza nije ni prva ni zadnja, a kako su se postavili - i kako će preživjeti - u B2B tehnološkom poslovanju za Netokraciju otkrivaju osnivači Poslovne inteligencije, Microblinka, Agrivija i Airta.

Web aplikacije

E-Predmet na GitHubu: Mogli bismo imati djelotvornije sudstvo, ali ne bez kvalitetnih podataka

Računarac koji je pozornost javnosti privukao tehnologijom za brojanje sudionika javnih skupova uhvatio se u koštac s podacima iz pravosudnog sustava. Usput je razotkrio koliko je to čudan svijet.

Kultura 2.0

Zašto nisam podržala #womensupportingwomen, a jesam #ženeujavnomprostoru

Shvaćam. Lako je. Lako je objaviti selfie, nasmijati se, osjećati taj #girlpower, primiti lajkove, komplimente i otići dalje u dan. No, bojim se da prelako prepuštamo prostor onome što je lako, a preteško onome što je teško.

Sponzorirano

Pravi ‘white hat’ haker otkriva kako mu izgleda radni dan (i kako je Twitter hakiran)

Ako ste se pitali kako su hakeri nedavno uspjeli ući u Twitter profile Jeffa Bezosa i Elona Muska, ali i kako izgleda radni dan jednog profesionalnog hrvatskog hakera, ne pitajte se više! Razgovarali smo sa 'cyber security' konzultantom Danijelom Teslićem.