Preduzetništvo je poziv, a ono najbolje se razvija u zajednici

Prvog dana konferencije, nakon kratkotrajne pauze između predavanja, publici se obratio Vukašin Stojkov, jedan od osnivača TruckTracka. Pomenuvši svoj početak i iskustvo u tehnološkom preduzetništvu koje je, kako kaže, gradio godinama, on je istakao da svi početnici u ovom domenu poslovanja moraju da se posvete pre svega kreiranju vrednosti koje će privući korisnike.

Vukašin se osvrnuo i na život pre Google-a, istakavši da su danas znanje i informacije dostupniji nego ikad pre, ali da je veoma bitna njihova distribucija na osnovu koje može nastati dobar poslovni projekat. Da su problemi nastanka mladih kompanija u Srbiji samo stereotip, Vukašin je primerom uspešnih srpskih startupa poput Nordeusa, Limunda, FishingBookera i drugih, dokazao da su verovanje u sopstvene sposobnosti i podrška zajednice veoma bitni elementi kada se govori o preduzetničkim poduhvatima.

Fakultet ili zajednica?

U nastavku programa konferencije usledila je panel diskusija koja je pokušala da odgovori na pitanje kako se postaje preduzetnik i gde mladi u Srbiji danas mogu da razvijaju svoje preduzetničke veštine. Otvorenom stolu prisustvovali su Gordana Danilović Grković iz Poslovno-tehnološkog inkubatora tehnoloških fakulteta, Petar Atanasovski iz AIESEC-a, Netokracijin urednik za Srbiju Marko Mudrinić, dok je moderator bio Alex Čović iz SEE ICT-a koji je zadužen za program Startup Akademije.

Panelisti su uglavnom davali više odgovora na pitanja koje je Alex postavio prisutnima, odnosno da li se preduzetništvo može naučiti ili se čovek rađa sa tim, i šta očekivati na početku karijere. Petar, koji je programer i predsednik AIESECA-a za Srbiju, izneo je stav da je pre započinjanja velikih poslova najbitnije osvrnuti se na okruženje i pronaći ideje koje mogu rešiti neki problem u društvu, te da je takvo razmišljanje veoma bitno za razumevanje koncepta preduzetništva.

Sa druge strane, Mudrinić je istakao da je preduzetništvo u neku ruku poziv, te da kao i u sportu talenat mora da prati ogroman rad i odricanje ne bi li se ostvario uspeh. Aleks naglašava da pojedinci i timovi koji se odluče da preuzmu rizik koji sa sobom nosi rad u startupu, moraju imati smisao i želju za tim projektom. Preduzetnički duh jeste bitan faktor, ali u Srbiji, zemlji koja nema tradiciju u razvoju startup kompanija, moraju se formirati različiti kanali podrške za mlade preduzetnike.

Uvod u preduzetništvo i poruka studentima

Govorivši o domaćim startupima koji su nastali za vreme studija, Gordana Danilović Grković izjavila je da BIFT već dugi niz godina obezbeđuje neophodnu edukaciju i resurse kako bi studentski projekti dostigli svoj maksimum. Jedan od tih projekata jeste i Strawberry Energy koji je 2011. proglašen za pobednički projekat od strane Evropske komisije u okviru takmičenja “Sustainable energy week 2011”. Gordana je dodala da ovaj inkubator trenutno sarađuje sa velikim brojem polaznika koji razvijaju različite kompanije iz domena medicine, mašinstva, građevine, te je na taj način potvrdila da je pružanje znanja studentima iz oblasti preduzetništva ključan korak ka daljem razvoju stabilnog i prepoznatljivog ekosistema.

Na kraju diskusije koja ja otvorila neka druga pitanja, te pokazala prisutnima da i u Srbiji postoje ljudi koji su spremni da ulože svoj trud i vreme u edukaciju budućih preduzetnika, Netokracijin Marko Mudrinić dodao je da studenti danas mogu izuzetno lako da pokrenu projekat koji će razvijati sa strane tokom svojih studija, a koji, zahvaljujući podršci iz zajednice, za kratko vreme može izrasti u pravi startup koji donosi i prve prihode.

Mudrinić je takođe istakao da studenti i mladi ne trebaju u startu da se vode novcem niti da brinu o papirologiji i ugovorima – bitno je da prepoznaju svoju volju za stvaranjem proizvoda koji bi rešio određeni problem, uspeh i investitori dolaze kasnije.