Sa nedavnim lansiranjem u Bugarskoj, jedna od najkontroverzijih tehnoloških kompanija na svetu pokrenula je temu o kojoj se već duže vreme priča - dolazak Ubera na naše prostore, čini se da je neminovan. Rešen da saznam kako beogradski taksisti vide ovaj servis i da li strepe od njega, uputio sam se ka prestoničkim taksi stajalištima.
– Ćao momci, ja sam Marko i novinar sam u…
– Nismo zainteresovani.
– Daj makar saslušaj pitanje. Šta misliš o Uberu, aplikaciji, čuo si?
– Ček, to je ono… Ubica taksista!
Ovim rečima jedan beogradski taksista opisao je generalno mišljenje koje preovladava među njegovim gradskim kolegama kada je u pitanju Uber. U toku jučerašnjeg dana obišao sam nekoliko taksi stajališta ne bih li stvorio jasniju sliku o tome kako taksisti na ulicama prestonice vide jedan ovakav servis, koji već godinama preti da u potpunosti uništi taksi industriju širom sveta.
U startu sam znao da neće biti lako nagovoriti taksiste da podele svoje mišljenje sa mnom, a onaj mali broj njih koji je i pristao da govori, nije imao ništa lepo da kaže o ovoj aplikaciji. Zapravo, bio sam zaprepašćen koliko je taksista uopšte čulo za Uber. Na samo spominjanje tog imena videla se zebnja u njihovim očima. Mlađi taksisti izjavili su da to jeste budućnost transporta, ali da su spremni da se bore protiv tehnologije – ako je potrebno i protestima i štrajkovima.
Oni stariji, koji me do tog trenutka nisu oterali i opsovali zbog preteranog ispitivanja, izjavili su da će biti gadno ukoliko jedan takav servis dođe u Srbiju. “Nama taksistima nemaju više šta da uzmu, ova profesija je na samom dnu”, izjavio je jedan stariji gospodin koji ulicama Beograda taksira već četvrt veka. Kako kaže, sindikati su već upoznati sa situacijom, prate rad njihovih inostranih kolega, a učiniće sve kako Uber i slični servisi ne bi ugledali svetlost dana u “belom gradu”.
‘Prelazak na Uber ne dolazi u obzir’
Uglavnom nevoljni za konverzaciju, taksisti na nekoliko stajališta širom grada nisu bili raspoloženi da govore o temi koja bi ih uskoro mogla ozbiljno pogoditi. U Beogradu danas posluje preko 5.000 taksista (ne uključujući ilegalce), koji su organizovani u 25 udruženja. Ovaj broj vozila prevelik je za potrebe grada, a nije tajna da posla nema već duže vreme i da svako juri priliku za zaradu. Sa ciljem izdvajanja od konkurencije, pojedine taksi službe okrenule su se tehnologiji i društvenim mrežama, no kada je Uber u pitanju, taksisti su saglasni i poručuju da će se skupa boriti ne bi li očuvali ovu profesiju – kako u Beogradu, tako i u čitavoj Srbiji:
Uzdamo se u organizovanost taksista širom grada i rad sindikata koji zastupaju naše interese. Ukoliko i dođe do pokretanja Ubera ili bilo kog drugog servisa u Srbiji, zahtevaćemo od države da stane na našu stranu i onemogući funkcionisanje jedne takve aplikacije. U suprotnom, biće protesta – biće gadno. Taksiranje je dovoljno osakaćeno, zarade su i ovako male, ne trebaju nam novi problemi.
Upitavši dvojicu mlađih taksista da li bi bili spremni da pređu na Uber ukoliko dođe na naše prostore, oštro su odgovorili da prelazak ne dolazi u obzir. “To bi značilo da smo dugogodišnjim kolegama okrenuli leđa, da smo prešli u ilegalce”, istakao je jedan od njih, dodavši da bi se među taksistima brzo pročule priče o “preletačima”, te da rad za njih ne bi bio bezbedan. Mišljenje koje preovlađuje među taksistima svakako jeste da zarada ne može biti puno bolja, a da manje dažbine i fleksibilniji način rada jednostavno nisu vredni potencijalnih rizika kojima bi se vozači Ubera izlagali prilikom rada u prestonici, ali i drugim gradovima širom Srbije.
Tehnologija vs. taksisti
Porazgovaravši sa nekoliko taksista (sa onima koji ne gledaju sve medije kao krvoločne predatore), neki generalni zaključak koji se provlači jeste da se beogradski taksisti ništa ne razlikuju od onih u Londonu, Parizu, ali i drugim gradovima širom sveta. U pitanju je industrija koja se nije na vreme prilagodila tehnološkim izazovima, a koju je nemoguće promeniti, kako je još pre rekao jedan od osnivača domaće aplikacije koja je probala da ujedini taksi udruženja.
Rekordno niski prihodi doveli su do još nižeg standarda, a svega je nekoliko udruženja koja zapravo drže do svog ugleda, ali i do potreba mušterija. Ovom trendu ne doprinosi ni visoka cena vožnje koja dodatno opterećuje budžete građana, a koja predstavlja i jedan od glavnih razloga zbog kojih bi uskoro mogli da vidimo Uber.
Hoće li tako ova aplikacija konačno omogućiti jeftiniji prevoz u Beogradu? Ako Uber može uspešno da posluje u gradovima gde je taksi jeftiniji nego u srpskoj prestonici, šta ga sprečava da već sutra dođe u Srbiju? Tržište je svakako spremno, čak i visok stepen korišćenja pametnih telefona ide u korist Uberu. Ipak, kako industrija koja se već decenijama nije menjala, samo na pominjanje imena ove kompanije reaguje sa “ubica taksista”, dolazak pomenutog servisa mogao da bude znatno teži i opasniji nego što smo mislili.