Proteklih dana svedoci smo medijske hajke koja se vodi protiv tri devojke koje stoje iza projekta Lifestyle Serbia. Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Mićić, prijavile su se na tender koji je raspisala Turistička organizacija Srbije (dalje u tekstu TOS). Budući da je njihov projekat ocenjen kao najbolji, one su dobile 1,25 miliona dinara za realizaciju svog projekta što približno izađe oko 11 000 evra.
Proteklih dana svedoci smo medijske hajke koja se vodi protiv tri devojke koje stoje iza projekta Lifestyle Serbia. Ana Marija Popović, Jelena Karakaš i Slava Mićić, prijavile su se na tender koji je raspisala Turistička organizacija Srbije (dalje u tekstu TOS). Budući da je njihov projekat ocenjen kao najbolji, one su dobile 1,25 miliona dinara za realizaciju svog projekta što približno izađe oko 11 000 evra.
Za projekat sam saznao preko društvenih mreža. Veliki broj prijatelja šerovao je prelepe fotografije koje na odličan način prikazuju modernu Srbiju i njene lepote. Od Subotice preko Beograda pa sve do Zlatibora i Niša, fotografije su uhvatile mlade ljude kako uživaju u stvarima koje im ova država nudi. Stvarima koje su usmere ka inostranim turistima i zbog kojih veliki broj njih i dolazi u Srbiju svake godine.
Public enemy No. 1
Ubrzo pošto je projekat lansiran, u Kuriru je osvanuo tekst kako su ove tri devojke oštetile državu Srbiju za 1,25 miliona dinara. Po Kurirovim tvrdnjama, izrada kompletnog sajta koštala je samo 45 evra i u pitanju je velika pljačka koju su finansirali upravo građani Srbije. Odjednom, više nisu bitni političari koji su državu oštetili za znatno veće iznose. Ana Marija, Jelena i Slava postale su public enemy No. 1.
Vidite, ja nisam web dizajner niti programer ali mogu vam reći da sajt od 45 evra ne postoji. Čak i da WordPress tema košta 45 evra, neko opet treba da sastavi sajt sa tehničke strane, da ubaci tekst i fotografije i da se postara da čitav sajt funkcioniše. Sve to košta i zašto bi neko radio za džabe? Kurir nije objavio da su u cenu uključeni i put i smeštaj, kao i honorar devojaka. Izabrali smo kapitalizam gde sve ima svoju cenu, hajde da se pridržavamo pravila igre.
A Kurir ne bi bio Kurir kada ne bi uprostio mnoge stvari, izvukao ih iz konteksta i plasirao priču namenjenu publici čije tehnološke mogućnosti ne prevazilaze korišćenje Facebooka za jurenje devojaka i slušanja muzike sa YouTube-a. Da je u naslovu stajalo da su devojke za projekat uzele 11 000 evra reakcije sigurno ne bi bile značajne, ali u naslovu stoji milion. “To su vidite ogromne pare” – pročitao sam kod nekoga na Facebooku. Milion dinara nisu velike pare. Velike pare postaju velike ako potencirate na tome da jesu.
Prilika za hejtere
Razvoj čitave situacije pomsatrao sam krajičkom oka. Nisam hteo da se upuštam u diskusiju obzirom da dolazim iz sasvim druge industrije. Tekst Istoka Pavlovića sve je lepo sumirao i ja tu ništa ne bih dodao. Stvari su se delimično smirile, a onda je srpski bloger i urednik portala NaDlanu Milan Kamponeski (poznatiji kao Amitz Dulinker) pokrenuo sajt platistruji.com koji za cilj ima da pokaže kako je moguće napraviti sajt za 45 evra?
Sve to, objavio je Kurir koji je senzacionalistički preneo kako je srpski bloger razotkrio kako se pljačka budžet države Srbije. Čudi me da na kraju teksta nisu pozvali ljude da uzmu vile i krenu direktno na devojke i TOS.
Kada pogledamo širu sliku, sve ovo podseća na jednu veliku komediju. Od jednom, građani kojima nije stalo do toga što političaru kradu već godinama, postaju prosvešćeni. Nije bitno što pare odlaze iz budžeta na finansiranje ljubavnica, bitno je to što su tri preduzetnice za svoj rad uzele 11,000 evra.
Medijska hajka protiv zdravog razuma
Za kraj, citiraću Ivana Minića koji je sledeće objavio na svom Facebooku:
Zemlja nam je puna stručnjaka koji znaju cenu svega, ali vrednost ama baš ničega. Ljudi koji znaju apsolutno sve, ali zbog sudbe klete nikada nisu imali prilike da se nečime zapravo i bave, ili ne daj Bože, nešto urade. U Srbiji, ti ljudi često svoj patetični izgovor za život ispunjavaju sadržajem tako što pljuju po svima i svakom, tako sto obezvređuju svačiji trud i rad.
Iskreno, brinem se u kom pravcu idemo kao zajednica. Tabloidi su nikad žući dok narod predvođen “medijima” sprovodi hajku na zdrav razum. U kombinaciji sa lažnim moralistima na Internetu i samoproklamovanim ekspertima tj. hejterima, ovde stvara se jedna veoma nezdrava klima za buduće preduzetnike. Ljudima se poručuje da nisu vredi i da se njihov rad ne ceni. Kako i zašto ostati u Srbiji?