Poslovanje u okviru informacionih tehnologija na prostoru Balkana i danas je nažalost u velikoj meri neregulisano. Autori, programeri i dizajneri koji se bave freelance poslovanjem često sklapaju neformalne ugovore koji ne uključuju pisanu formu, a kao takvi mogu se naći u neprijatnoj situaciji onoga trenutka kada klijent ili poslodavac krene da zadaje muke sa isplatama ili pravi probleme druge prirode. Upravo iz tog razloga Žarko Ptiček, pravnik i konsultant iz oblasti IT prava, odlučio je da pokrene sajt ptiki.rs te posetiocima pruži detaljniji uvid u proces sklapanje ugovora.
Poslovanje u okviru informacionih tehnologija na prostoru Balkana i danas je nažalost u velikoj meri neregulisano. Autori, programeri i dizajneri koji se bave freelance poslovanjem često sklapaju neformalne ugovore koji ne uključuju pisanu formu, a kao takvi mogu se naći u neprijatnoj situaciji onoga trenutka kada klijent ili poslodavac krene da zadaje muke sa isplatama ili pravi probleme druge prirode.
Upravo iz tog razloga Žarko Ptiček, pravnik i konsultant iz oblasti IT prava, odlučio je da pokrene sajt pticek.com te posetiocima pruži detaljniji uvid u proces sklapanja ugovora, kao i same modele ugovora koji se totalno besplatno mogu preuzeti sa sajta. Ptiček je ponudio četiri modela ugovora:
- Ugovor o poverljivosti
- Ugovor o izradi prezentacije
- Ugovor o autorskom delu
- Ugovor o tehničkoj saradnji
U razgovoru za Netokraciju Žarko je izjavio da velikom broj internet preduzetnika i freelancera pravni deo poslovanja predstavlja “sivu zonu”, te da mnogi i dalje posluju bez sklopljenih ugovora u pisanoj formi. Ptiček je na sajt postavio najčešće modele ugovora koje je maksimalno uprostio i generalizovao, kako bi što više korisnika moglo da ih iskoristi za sopstvene potrebe.
Veliki broj ljudi koji posluje putem Interneta ne obraća pažnju na važnost ugovora budući da nisu u potpunosti upoznati sa pravnim aspektom poslovanja. Rešio sam im pomognem te da okačim modele četiri najčešće vrste ugovora koje mogu koristiti dizajneri, programeri i autori iz oblasti informacionih tehnologija.
Iako su ugovori prilagođeni pravnoj formi Republike Srbije, Žarko dodaje da je Zakon o obligacionom odnosu koji datira još iz 1972. godine, manje-više ostao isti u svim državama bivše Jugoslavije tako da se modeli ugovora mogu primenjivati i u drugim državama regiona poput Hrvatske, Bosne i Hercegovine te Crne Gore (samo ih je potrebno prilagoditi po jezicima, kao i po zakonima spomenutih država, odnosno pozivati se na zakone koji, iako slični, imaju druge nazive).
Četiri ugovora za 90% potreba
Kako Ptiček ističe, cilj je da pored preuzimanja ugovora ljudi pročitaju i detaljna uputstva za korišćenje istih, ne bi li se što bolje upoznali sa osnovnim pravnim aspektima sklapanja jednog takvog formalnog dogovora. Na pitanje hoće li u budućnosti postavljati i druge modele ugovora, Žarko je izjavio da ova četiri modela pokrivaju više od 90% svih potreba onih koji posluju u sferi IT-ja, ali ne isključuje i druge forme ukoliko se javi potreba.
Za kraj, Ptiček je dodao da je za nekoliko dana sajt posetilo više od 1000 ljudi te da su utisci mahom pozitivni. Autori, programeri i dizajneri sada konačno mogu odahnuti jer na Internetu postoji kvalitetno i besplatno rešenje za njihove muke, a mi se pitamo kakvo bi poslovanje u regionu bilo i da se drugi ljudi iz različitih branši odluče na jedan ovakav nesebičan potez, te olakšaju život svojih sunarodnika i komšija.