Prethodna godina umnogome je oblikovala regionalnu startup scenu, a po svemu sudeći i 2014. ostaviće ogroman uticaj iza sebe. Startupi i njihovi osnivači polako su naučili kako se razvijaju proizvodi i usluge, a oni najuspešniji dospeli su i do najpoznatijih svetskih inkubatora te osigurali milionske investicije. Ipak, tamo gde su programerske i preduzetničke veštine došle do izražaja, one vezane za komunikaciju i dalje kaskaju, a verovatno najviše u čitavom procesu ispaštaju upravo medijske aktivnosti.
Prethodna godina umnogome je oblikovala regionalnu startup scenu, a po svemu sudeći i 2014. ostaviće ogroman uticaj iza sebe. Startupi i njihovi osnivači polako su naučili kako se razvijaju proizvodi i usluge, a oni najuspešniji dospeli su i do najpoznatijih svetskih inkubatora te osigurali milionske investicije. Ipak, tamo gde su programerske i preduzetničke veštine došle do izražaja, one vezane za komunikaciju i dalje kaskaju, a verovatno najviše u čitavom procesu ispaštaju upravo medijske aktivnosti.
Rešeni da ukažemo na neke od najčešćih grešaka koje startupi prave u ranim fazama, odlučili smo da pokrenemo novu seriju tekstova pod nazivom “Mitovi o startupima”, u kojma ćemo pisati o problemima, davati stručne savete te razgovarati sa osnivačima, investitorima i drugim ekspertima na području regiona, pa i šire. Budući da svakog dana sarađujemo sa velikim brojem startupa, krećemo od teme koja je nama najbliža – saradnja sa medijima.
Imaš ideju, proizvod? A ko si zapravo ti?
Jedan od najčešćih problema koji startupi sa naših prostora prave kada je komunikacija u pitanju, jeste upravo zapostavljanje medija. Ovde naravno ne mislim prevashodno na Netokraciju, već i na druge lifestyle, tech i culture magazine, te online i offline izdanja koja čitaju njihovi potencijalni korisnici. Iako je većina svesna uticaja koje društvene mreže poseduju, te putem njih održavaju kontakt sa publikom i korisnicima, tek mali broj startupa zaista posmatra medije kao teren na kome mogu da odigraju solidnu pripremnu utakmicu.
Razloga za ovo ima nekoliko, a čini mi se da je manjak edukacije i vremena nekako najočigledniji. Osnivači su jednostavno isuviše zauzeti razvojem biznisa, testiranjem proizvoda i drugim aktivnostima, te je nekako i očekivano da komunikacija sa medijima izostaje u početku. Ipak, ovo ne bi trebalo da se dešava, a pogledamo li američke startupe ili pak Kickstarter i Indiegogo projekte, videćemo da je kontakt sa novinarima i blogerima deo razvojnog plana već od samog starta.
No čemu sve to? Čemu kontaktiranje medija, čemu još i to nerviranje? Kao prvo, praćenjem tehnoloških i biznis magazina i blogova lako možete biti u toku stvarima koje se dešavaju u vašem gradu, vašoj državi, regionu pa i šire. Startup zajednica jedna od kohezivnijih i spremna je da pomogne u svakoj prilici, stoga nije loše pratiti razvoj stvari i biti upoznat sa dešavanjima. Isto tako, nebrojeno je mnogo prilika kada su se osnivačima nekog startupa javljali ljudi nakon pročitanog članka – što sa željom da rade na njihovom projektu, što sa željom da pruže feedback, pa čak i da se upoznaju i da popričaju o mogućim investicijama.
Max Gurvits, partner i osnivač Teres Captal fonda slaže se da su mediji jedan od najvećih kanala putem kojih je moguće ostvariti rast i dalja partnerstva. Okarakterisavši ih kao agente rasta, Max je izjavio:
Agenti rasta su investitori i distributivni partneri, kao i veliki klijenti. Posao tehnoloških medija, ukoliko je učinjen dobro, jeste da stvore zajednicu i poteknu odnose između preduzetnika i agenata rasta koji su konstantno u potrazi za sledećim uspešnim projektnom. Kvalitetni tehnološki mediji su kao ulje, a njihov zadatak jeste da podmažu ovu mašinu i da joj dozvole da nesmetano funkcinoše.
Gurvits, kao dugogodišnji investitor, ističe da je upravo kroz lokalne tehnološko-poslovne medije saznao sa neke od najvažnijih dešavanja na ovim prostorima – nekada kroz članke i intervjue, nekada kroz razgovore sa blogerima i novinarima. Ovakvi mediji predstavljaju i glavni kanal putem kojeg investitori komuniciraju sa zajednicom o temama koje su isuviše važne za privatne razgovore, a za koje i sami očekuju povratne informacije kako bi pokrenuli diskusiju na određenu temu.
Most ka TechCrunchu i drugim svetskim medijima
Čak i ako od samog početka imate medije u planu, šanse da ćete već u startu završiti na nekom od velikih tehnološkim medija poput TechCrunch-a, Mashable-a, VentureBeat-a, Re/Code-a i drugih, poprilično su male. Razlog za ovo jeste 20% – neiskustvo prilikom pristupa novinarima, 30% – pored vas ih je kontaktiralo još stotinu drugih, njima geografski bližih startupa i 50% – ko ste vi i zašto vas nema nigde na Googleu?
Da ne dužim, Na Clarity-ju je nedavno osvanuo odličan blog post u kome se autor dotakao važnosti lokalnih, srednjih i svetskih medija, ističući jasno ulogu svakog od njih u medijskoj piramidi. U biti – ukoliko ciljate na TechCrunch i ostale velike blogove, nije loše prvo stupiti u kontakt sa lokalnim blogovima koji pokrivaju iste teme, a koji vam mogu doneti prve korisnike, koristan feedback te neophodnu vidljivost na regionalnoj mapi. Netokracija već nekoliko godina usko sarađuje sa TechCrunch-om i drugim poznatim blogovima, a u potrazi za novim i neotkrivenim pričama, njihovi novinari neretko se okreću upravo našem regionu.
Nemanja Cerovac, jedan od ko-osnivača FishingBookera, startupa koji je nedavno pobedio na Spark.me takmičenju, izneo je svoj stav o saradnji sa tech medijima:
Kada je saradnja sa lokalnim i regionalnim medijima u pitanju, ja vidim dve ogromne prednosti. Prva je upravo strast prema onome što se radi. Izdanja poput Startita i Netokracije predstavljaju jedine medije kojima je zaista stalo do pisajna o preduzetništvu, startupima i drugim sličnim temama.
Sa druge strane, novinari i blogeri koji stoje iza njih uvek su bili voljni da nam daju kvalitetan feedback, kao i da nas povežu sa kontaktima od kojih smo kasnije naučili mnoge pametne i korisne stvari.
Mediji dakle ne grizu, ne ujedaju niti je cilj novinara da otkriju vaše najmračnije preduzetničke tajne. Na kraju dana i mi smo ljudi, interesuje nas ono čime se bavite i na koji način menjate svet i navike ljudi oko sebe. Znatiželja je osobina sa kojom smo rođeni, ali isto tako poštujemo i načela profesije kojom se bavimo. Naš zadatak i iskrena želja jeste da lokalnoj, ali i svetskoj zajednici (ekskluzivno) predstavimo vas i vaš proizvod te nateramo ljude na otvorenu diskusiju. Korisnici, povratne informacije i vidljivost samo su dodatni benefiti koji idu vama u korist. Nije loše, složićete se?