Prema poslednjim podacima koje je Apple izbacio, američka kompanija ostvarila je rekordnu zaradu u prethodnom kvartalu. Ipak, najveći deo kolača drži iPhone, a zašto bi to moglo da bude pogubno za kompaniju koja je nekada krojila trendove, a ne i pratila ih, za Netokraciju je analizirao Ivan Todorov, dugogodišnji entuzijasta i korisnik Apple uređaja.
Pre nekoliko dana Tim Cook je objavio finansijske rezultate prvog kvartala 2015 godine, koji su više nego impresivni. Budući da je Netokracijin Marko analizirao prodaju i tržišta, osvrnuo bih se samo na glavne cifre koje su se istakle, a to je da je ostvarena dobit od 18 milijardi dolara, kao i ukupan priliv od 74,6 milijardi. Niko ne može osporiti neverovatan uspeh koji eksponencijalno raste proteklih godina, međutim ono što navodi na razmišljanje jeste koliko je isti i održiv? Ne, ovo neće biti još jedan od tekstova kako se polako bliži propast Apple-a, već moj osvrt na period nakon Steve Jobsa i dalji razvoj kompanije.
Ukoliko analiziramo udele prodaje Apple uređaja od 2009. do 2015. godine (detaljnu grafiku pogledati ispod), vidimo da su iPhone i iPad maltene progutali ostatak proizvoda, sa agresivnim rastom od 2011. godine. Tu dolazimo do pitanja šta će se dešavati sa Mac linijom, koja je strategija koju Cook i ostatak upravnog odbora imaju i da li je iole prioritet dalji razvoj desktop i laptop računara uopšte (o serverima ne želim ni da govorim).
Do lansiranja iPhone-a, učešće Mac-ova u ukupnoj prodaji tokom prvog kvartala 2007. bilo je 43%, novi modeli su izlazili redovno, redizajn istih je bio skoro svaki put poređen sa umetničkim delima, a WWDC i ostale konferencije su se čekale kao glavni tehnološki događaji tokom godine. Danas, kada je sinonim za Apple iPhone, Mac dekstop i laptop računari imaju udeo od samo 9% celokupnog priliva, dok iPhone predstavlja 69%. Nakon zabrinutosti Apple zajednice za Mac Pro računare, 2013. godine je najavljen novi model, koji je malo podsetio da Apple zapravo proizvodi i nešto drugo osim telefona i tableta, međutim po mom mišljenju je prošao kao “svako čudo za tri dana”.
Revolucionarno, šta to beše?
Ovde dolazimo do dva pitanja koja mi se nameću već duže vreme – da li će Apple nastaviti da proizvodi računare koji su kao i do skora bili uvek korak ispred konkurencije, i kojim tempom će se inovativnost nastaviti?
Mislim da su oba pitanja jako legitimna, jer određuju čime će se kompanija iz Cupertina koja se proslavila prvim personalnim računarom za “prosečnu američku domaćicu” baviti tokom narednih godina. Uljuljkanost u uspeh telefona koji je bio revolucionaran može da dovede do izuzetno velike inertnosti (što smo viđali kod ostalih kompanija); plašim se da će Apple DNK na koji su jako ponosni evoluirati u jedan sasvim nov, trom i čisto orijentisan ka profitu radi profita.
Ono što me je kod Steve Jobs-a uvek fasciniralo je želja za inovacijom, plasiranjem proizvoda koji korisnici nisu znali ni da su im potrebni dok se nisu pojavili. Time je Apple i postao ono što danas jeste, kompanija koja iznenadi kad se najmanje očekuje, ali iznenađuje tempom koji je do sada bio prilično ustaljen. Ipak, sada vidimo jedan drugačiji modus operandi gde Apple prati želje korisnika i efektivno trči za njima, utrkujući se sa ostalim konkurentima umesto da postavlja standarde koji su zahtevali jako mnogo truda da bi bili dostignuti, a često nikada prestignuti.
Tim Cook je za razliku od Jobs-a došao na mesto kao sjajan CEO koji je orijentisan ka finansijskom razvoju i napretku kompanije, bez vizije kada su inovacije u pitanju. Ipak, njegova pozicija ni ne zahteva previše inovativnosti, već dirigovanje sistemom koji na kraju dana treba da opravda velika očekivanja, pored ostalog i deoničara.
Gde je onaj poznati šarm?
Međutim, tu dolazimo do glavnog problema – ko će biti inovativan, i da li će Cook prepoznati novi proizvod u koji treba da investira sakupljene finansije. Ako ćemo suditi po najnovijem proizvodu, to jest Apple Watch-u, mislim da mu je odabir ili kasnio ili nije bio dobar. Smartwatch kategorija je već uveliko bila u povoju, a pozicionirali su se i određeni satovi (Motorola) kao mnogo bolja opcija.
Pored izgleda (o ukusima ne treba raspravljati, ali meni se lično nije dopao), sam sat se ne razlikuje i zapravo kaska za ostalom konkurencijom kada je tehnologija i autonomnost u pitanju. Nameće se utisak da je i sam sat napravljen radi sata, kako Apple ne bi bio van trendova, a njegov “selling point” je izgleda samo luksuz. To nije dovoljno, i osim malog dela tržišta stiče se utisak da neće napraviti nikakav pomak u tehnološkom ekosistemu.
Nakon svega gore rečenog, dolazim do zaključka da je budućnost Apple-a sasvim izvesno sigurna i stabilna još neko vreme, sve dok se ne pojavi neki nov konkurentski telefon koji bi mogao da tih 69% udela u prodaji pretvori u jako nizak maltene preko noći. Ili će pak neka druga kompanija napraviti nešto potpuno drugačije što će telefone i tablete zameniti. U tom trenutku će kompanija iz Kupertina postati još jedan džin kao HP, Dell ili do skora Nokia, prilično dosadan i bez šarma koji je sve ovo vreme imao. Sedeće na velikoj količini novca koji će služiti da se mašinerija pokreće.
Dok se to sve bude dešavalo Jony Ive će, kako je neko skoro napisao, sedeti u svom tajnom studiju unutar novog Apple HQ i ponavljati sebi – “moram učiniti već postojeće još tanjim i lakšim…”