Mark Zuckerberg: Od geeka s Harvarda do najmlađeg milijardera

Facebook kao jedna od najpopularnijih društvenih mreža na svetu danas ulazi u pubertet. Pre tačno deset godina, osnivač i CEO Mark Zuckerberg lansirao je tadašnji The Facebook iz svoje sobe, koji je za cilj imao povezivanje studenata prestižnog univerziteta Harvard. Deset godina kasnije, više od milijardu korisnika širom sveta, nekoliko miliona dolara investicija i izlazak na berzu, učinili su da Facebook postane najveća društvena mreža na svetu, a ujedno i jedna od najbrže rastućih tehnoloških kompanija.

Sve ovo ne bi bilo moguće da nije pomalno tajnovitog Zuckerberga, uskoro tridesetogodišnjeg osvaniča Facebooka koji se svojim ponašanjem razlikuje od većine direktora velikih tehnoloških kompanija, pa čak i u Silicijumskoj dolini. Profil Zuckerberga jedan je od upečatljivijih, pogotovo ako uzmemo u obzir to da je Mark najmlađi milijarder na svetu te da je njegova kreacija iz korena promenila način na koji komunicira moderno društvo.

Budući da redakcija Netokracije ove nedelje obeležava deseti rođendan Facebooka, ovom prilikom donosimo vam neke od najinteresantnijih činjenica o Zuckerbergu, njegovom životu i interesima, Facebooku i budućoj strategiji koju je ova kompanija usvojila u pohodu na nove, mlađe naraštaje.

Bugarski koreni, podrška imigrantima

Mark Zuckerberg vuče jake korene sa “starog kontinenta”. Njegov deda, poreklom iz Bugarske, emigrirao je u Sjedinjene Američke Države za vreme drugog svetskog rata gde se kasnije i oženio. Mark sa ponosom ističe činjenicu da u sebi ima bugarske krvi, a razumevanje problema imigranata dovelo je otvorenog podržavanja reforme imigracionog zakona.

Kako je izjavio u intervjuu za ABC News, reforme su neophodne ne bi li se sačuvala osnovna ljudska prava, pritom oštro kritikujući sve one koji stoje iza toga da imigranti opterećuju poreski sistem i da je neophodno deportovati ih. O ovoj, ali i sličnim temama, Zuckerberg je u više navrata razgovarao sa predsednikom Obamom.

Novac ga ne zanima iako je milijarder

Facebook je pokrenuo sa 19 godina, a samo četiri godine kasnije, Zuckerbergovo bogastvo procenjeno je na više od milijardu dolara što ga je učinilo najmlađim self-made milijarderom na svetu, rekord koji će biti teško nadmašiti. Po poslednjim analizama njegovo bogatstvo danas iznosi preko 19 milijardi dolara i većinski je vlasnik 56% deonica Facebooka. Ove godine ulazi u četvrtu deceniju života i biće kvalifikovan za Forbesovu  40 under 40 listu.

Šta radi osoba sa 19 milijardi dolara? U slučaju Zuckerberga ne mnogo. Izbegava skupocenu odeću i ostale luksuzne stvari, a kako kaže, najviše voli da nosi običnu majicu, duks i farmerke – stil koji je postao već prepoznatljiv za mladog tehnološkog genija. Neposredno pre venčanja sa dugogodišnjom devojkom Priscillom Chan, Zuckerberg je 2012. kupio kuću u Palo Altu čija je vrednost u tom trenutku procenjena na nešto više od 7 miliona dolara.

Značajniju sumu novca izdvojio je tek kada je kupio još četiri kuće do svoje kako bi zaštitio svoju privatnost, a taj potez ga je koštao 30 miliona dolara. Njegova plata na godišnjem nivou iznosi 1 dolar plus troškovi održavanja i korišćenja privatnog aviona. U društvu ne važi za velikog trošadžiju, a za verenički prsten je izdvojio 25,000 dolara nakon čega su ga pojedini mediji napali kako je previše štedljiv i kako njegova buduća žena zaslužuje više.

Svake godine sebi postavlja novi cilj: Ključ je biti bolji prema drugima

Iz godine u godinu Zuckerberg sebi postavlja novi zadatak kojeg se pridržava tokom 356 dana. Usled ekonomske krize 2008. godine, odlučio je da nosi kravatu svaki dan kako bi pokazao ljudima da je Facebook zrela kompanija koja može uspešno da se nosi sa ekonomskim problemom koji je pogodio čitav svet. Kako bi se približio svojoj devojci, 2010. godinu proveo je učeći mandarinski jezik.

Ne bi li se upoznao sa čarima vegeterijanske kuhinje, 2011. godine jeo je isključivo životinje koje je lično ubio, dok je 2013. godinu proveo tako što mu je cilj bio da svaki dan upozna neku novu osobu koja radi u njegovoj kompaniji. Zadatak za 2014. godinu jeste da svaki dan jednoj osobi napiše personalizovanu zahvalnicu kako bi iskazao naklonost ka svojim bližjnim i poslovnim saradnicima bez kojih se ne bi nalazio ovde gde jeste.

Razvoj mobile first strategije i odbijanje Snapchata

Facebook više nije atraktivan među tinejdžerima i brojke to potvrđuju. Sredinom 2012. godine Zuckerberg je doneo novu strategiju čiji je glavni zadatak bio lansiranje kompanije u eru mobilnog poslovanja, a pozitivni rezultati počeli su da pristižu tek početkom tekuće godine. Facebook pametni telefon i aplikacija Poke pokazali su se kao totalni promašaji, dok je akvizicija Instagrama za sada jedina svetla tačka u ostvarivanju mobilne strategije ovog tehnološkog giganta.

Krajem 2013. godine mediji su pisali i o ponudama koje je Zuckerberg nudio tvorcima aplikacije Snapchat, samo da bi ubrzo potom odbili finalnu ponudu od čak 3 milijarde dolara i to bez imalo razmišljanja. Osnivač Facebooka ostao je da se pita šta je sledeći korak, a odgovor je stigao u vidu Facebook Creative Labs – odvojenog odeljenja pri kompaniji koje je zaslužno za kreiranje zasebnih mobilnih aplikacija od kojih je prva lansirana sinoć.

U Facebooku su ipak spremni da priznaju svoje greške, a ni njihov CEO se ne libi od razgovora o neuspehu. Kako je izjavio u razgovoru za Businessweek, Facebook Graph je veliko razočarenje koje ne radi kada treba, dok je insistiranje na predstavljanju pravim imenom samo odvuklo potencijalne korisnike. To se uskoro menja tako da će Facebook ponuditi korisnicima mogućnost upotrebe određenih aplikacija bez odavanja identiteta – funkcija koja bi trebala da privuče pozamašan broj mladih aktivista, te da ih odvuče sa konkurentsih servisa poput Twittera.

Internet.org: Pristupačan Internet za čitavu planetu

I dok ogroman broj ljudi i dalje vidi Zuckerberga kao zlog CEO-a koji iz časa u čas menja propise o privatnosti na Facebooku i uništava njihovu omiljenu društvenu mrežu, ovaj dvadesetdevetogodišnjak ima i filantropsku stranu koju ne voli često da iznosi u medijima. Za svoje godine uradio je znatno više nego Jobs i Gates zajedno kada su bili u njegovim godinama. Često putuje u zemlje trećeg sveta gde podiže svest o kompjuterskim naukama i o pristupu Internetu kao osnovnom ljudskom pravu.

Tim povodom pokrenuo je i inicijativu Internet.org koja za cilj ima razvoj Interneta u zemljama trećeg sveta te poboljšanje infrastrukture na kojoj počiva web i smanjenju troškova pristupa. Iako je njegova iskrena želja da obezbedi pristup Internetu za nekih 3 do 4 milijarde ljudi širom sveta, ne treba zanemariti ni činjenicu da će određeni broj tih ljudi završiti upravo na Facebooku.

Zuckerberg ne poriče ove tvrdnje ali ističe da je bitnije ljudima obezbediti digitalne alate putem kojih će moći da unaprede svoje poslovanje i svoj život, pa makar to bilo i putem Facebooka koji je konačno zašao u mobile-first vode, najavljujući tako budućim i sadašnjim korisnicima proizvode koji će obeležiti narednih deset godina ove tehnološke kompanije.