Iako svi volimo da slušamo o uspešnim pričama, realnost je takva da se često susrećemo i sa porazima. U slučaju Igora Manjenčića, osnivača servisa Peekmedio za praćenje društvenih mreža, blogova, foruma, YouTube kanala i news portala, priča je počela pre skoro dve godina, a ovih dana dobila je i svoje poslednje poglavlje.
Iako svi volimo da slušamo o uspešnim pričama, realnost je takva da se često susrećemo i sa porazima. U slučaju Igora Manjenčića, osnivača servisa Peekmedio za praćenje društvenih mreža, blogova, foruma, YouTube kanala i news portala, priča je počela pre skoro dve godina, a ovih dana dobila je i svoje poslednje poglavlje.
Kako je Igor istakao na svom blogu, razloga za neuspeh ima nekoliko, uprkos činjenici je od samog starta znao da će “servis biti mnogo bolji od trenutne ponude na našem tržištu”, dodaje on. Zaintrigiran blog postom, kontaktirao sam Igora te sam ga detaljnije ispitao o problemima sa kojima se susreo tokom razvoja svog startupa.
Važnost ko-osnivača na samom početku
Upitavši Manjenčića koji je glavni razlog zbog kojeg je Peekmedio ugašen, on je izjavio da je neprofitabilnost učinila svoje, kao i nedostatak resursa za dalji razvoj. Iako je za ovaj servis bilo zainteresovano nekoliko domaćih i inostranih investitora koji su ulivali nadu da će servis pivotirati i krenuti u nekom drugom smeru, odluka je ipak pala da se Peekmedio ugasi.
Ona naravno, nije pala lako. Čitav proces pregovora sa investitorima išao je sporo i na kraju se nije realizovao.
Osvrnuvši se na finansije u svom blogu, Igor je naveo da je jedan od najvažnijih aspekata svakog startupa upravo prodaja:
Sam kvalitet i mogućnosti neke aplikacije ili servisa ne znači da će prodaja ili naplata sama od sebe dobro da ide. Ja kao programer sam bazirao rad na konkretnoj realizaciji servisa jer je to segment koji meni najbolje ide, dok je prodaja bila u drugom planu, a nisu postojali drugi članovi tima koji bi se angažovali više u tom delu priče.
Manjenčić ističe da je nedostatak ko-osnivača počeo da predstavlja problem kada je servis već krenuo da se razvija. Budući da biznis pokreću uglavnom ljudi koji veruju u sebe, oni neretko veruju da mogu i ceo projekat izgurati sami, no realnost je ipak drugačija.
Napomenuvši važnost više ljudi koji rade na jednom projektu, Igor je u razgovoru izjavio da je jako bitno da na servisu radi više ko-osnivača, kao i da svi dele isti cilj, imaju komplementarne veštine i imaju jednako slobodnog vremena. “Nekad je teško među svojim prijateljima naći saradnike pa jedino ostaju meetup-ovi i konferencije na koje dolaze baš ti potencijalni saradnici”, dodaje Igor.
Lean Startup kao religija
Pri izradi Peekmedia Igor je težio perfekcionizmu i složenosti, verujući da će projekat sigurno uspeti ukoliko bude pružao više mogućnosti. Upravo ovo i ističe kao ključnu grešku u procesu razvoja, a kao rezultat takvog razmišljanja našao se u poziciji da je utrošio godinu dana rada, a da sve vreme nije ni znao kako će se prodaja odvijati i šta je to što se potencijalnim klijentima sviđa, a šta ne.
Usvojivši Lean metodologiju prekasno, upitao sam Igora kako se balansira između svojih vizija, investitora i potencijalnih klijenata:
Potencijalni klijenti su nešto što treba da donese prevagu u tom balansu, to povlači i zadovoljne investitore i na kraju korigovanje sopstvene vizije jer obično se ta vizija ne podudara sa realnim potrebama.
Manjenčić isto tako napominje u blogu da ljudi treba da prestanu da paranoišu vodeći se prezumpcijom da će im neko ukrasti ideju. Kako kaže, kod startupa je bitno da se stvari razvijaju brzo, a čim ste vi razvili nešto brzo, znači da je i neko drugi isto to mogao da uradi, možda čak i brže od vas. Istina jeste da se tehnološki proizvodi lako kopiraju, a to se može desiti u svakoj od fazi fazvoja, stoga je bitno validirati prvobitnu ideju i usmeriti se na njeno dalje unapređivanje.
Neuspeh u pozitivnom smislu
Činjenica je da se u regionalnim i lokalnim zajednicama sve češće pominje neuspeh kao jedan od važnih koraka pri izgradnji preduzetničke karijere tj. pokretanju startupa. Na pitanje da li se najbolje uči na sopstvenim greškama, Igor odgovara:
Slažem se da najbolje se uči na svojim greškama. Međutim, ja sad imam dve godine koje sam proveo prolazeći kroz ovu školu. Mislim da je to baš prevelika cena i da bi trebalo poslušati savete onih koji su kroz to već prošli i na taj način uštedeti sebi vreme.
Igor isto tako dodaje da nema gubljenja vremena i velikog razočaranja zbog neuspeha. “Od 20 pokušaja sigurno će jedan biti uspešan. Ako budete na jedan projekat ulagali po godinu dana verovatno ćete stati kod petog pokušaja”. Za kraj, Manjenčić poručuje drugim preduzetnicima da ne ponavljaju tuđe greške, te da preskoče makar te inicijalne “dečije bolesti” i krenu od drugog koraka – uspeh nije konačan, poraz nije fatalan.