Drugi dan konferencije Spark.me ugostio je i Davida Raskina, direktora Microsoft Venturesa koji je specijalno za ovu priliku stigao iz Seattlea. Pored Skypea te Nokie, Microsoft je poslednjih godina akvizirao i ogroman broj manje poznatih startupa iz sfere nosive tehnologije, sigurnosti te IOE (Internet of Everything), a David je svojim predavanjem reflektovao na činjenicu da tek 2% startupa na kraju zaista i uspe.
Drugi dan konferencije Spark.me ugostio je i Davida Raskina, direktora Microsoft Venturesa koji je specijalno za ovu priliku stigao iz Seattlea. Pored Skypea te Nokie, Microsoft je poslednjih godina akvizirao i ogroman broj manje poznatih startupa iz sfere nosive tehnologije, sigurnosti te IOE (Internet of Everything), a David je svojim predavanjem reflektovao na činjenicu da tek 2% startupa na kraju zaista i uspe.
Pod nazivom The 2% – From Entreprenuer to CEO, Raskino je otvorio svoje izlaganje naglasivši da 98% svetskih startupa propadne u startu zato što nisu uspeli da obezbede neophodne finansije i mentorstvo. I dok su te brojke nešto niže u zajednicama kao što je Tel Aviv ili Silicijumska dolina, širom planete tek mali broj preduzetnika zasista uspe da ostvari svoje snove i izgradi kompaniju.
Evropa je OK, ali uvek može bolje
Osvrnuvši se na evropskih 2%, David je predstavio i brojke iz 2013. godine kada je udeo venture kapitala u pitanju. Tokom perioda od 365 dana samo 330 evropskih startupa uspelo je da obezbedi finansiranje, što je nešto manje od jednog projekta po danu. Prosečna seed investicija iznosila je 0,66 miliona evra, a većina tih startupa obezbedila je investiciju nakon 8 do 12 meseci od pokretanja. Jedna trećina finansiranihn early stage startupa prodata je većim kompanijama i to za iznose manje od 5 miliona evra.
U razgovoru nakon predavanja Raskino je za Netokraciju izjavio da su evropski startupi zaista kvalitetni, ali da većina njih pokušava da reši probleme na tržištu Sjedinjenih Američkih Država, što je po njemu značajan problem:
Evropa, a pogotovo region Balkana, puni su neverovatno talentovanih i stručnih ljudi. Bilo bi odlično kada bi se neki od njih fokusirali više na probleme koji zahvataju stavnovnike evropskih država. Verujem da je to jedan od neiskorišćenih potencijala koji će tek da zaživi.
Kada su početne investicije u pitanju, David je naveo da postoje dva tipa: FFF (Family, Friends and Fools) te klasične seed investicije. Po njegovom mišljenju novac osiguran od strane porodice i prijatelja ne predstavlja pravu validaciju ideje već osnivače stavlja u zonu komfora, obezbeđujući im sredstava za rad ali ne i neophodno mentorstvo te mrežu kontakata.
Sa druge strane, seed investicija je dizajnirana kao alat za testiranje proizvoda i poslovnog modela. To znači testiranje gotovog proizvoda, određivanje marži, tržišta i drugih faktora ključnih za uspostavljanje održivog razvoja. Onaj ko uspe da “otključa” ove stvari, može puno toga da uradi – pogotovo kada je obezbeđivanje drugih investicionih rundi po sredi.
Google, Facebook, Amazon, svi oni žele vas
Sa razvojem startupa širom sveta u protekle tri godine, pojedine stvari značajno su se izmenile, a jedna od njih jeste i to da sve manje akceleratora i early stage fondova upošljava VC-jeve. Njihovo znanje prebacuje se u nešto rizičnije fondove koji operišu i sa znatno većim sumama novca, a sve ovo direktno se prevodi u činjenicu da je danas, više nego ikada, teže podizanje Series A runde.
Ovo je možda i direktna posledica da od onih 2% startupa koji uspeju da obezbede početni kapital, skoro 67% njih odluči se za akviziciju od strane kompanija kao što su Google, Amazon, Facebook, Apple i drugi. Ovakve mlade kompanije predstavljaju inekciju mladosti za velike korporacije, dok je nemali broj njih odlučio i da sopstvenim sredstvima podrži razvoj startupa čiji eventualni neuspeh ne predstavlja veću štetu za ove tehnološke gigante.
Upitavši Raskina koje su neke od značajnijih akvizicija koje je Microsoft ostvario, pored Skypea i Nokie on je naveo i veliki broj manjih kompanija koje se fokusiraju na sigurnost i nosivu tehnologiju, kao i na IOE, a čiji će rad dodatno unaprediti buduće Microsoftove proizvode.
Kreirajte proizvod koji će ljudi zaista voleti
Upoznavanje kupaca, njihovih navika i želja ključan je korak pri kreiranju proizvoda kojeg će korisnici zaista voleti. “Marketing i PR najbolji su načini da se proširi priča o vašem proizvodu, ukoliko nista na TechCrunchu, Mashableu, drugim, manjim blogovima – da li vi zaista i postojite?“. Ovim pitanjem David je skrenuo pažnju na važnost konstantne komunikacije sa medijima i publikom.
Za kraj, Raskin je u razgovoru ukazao na važnost merenja i analize podataka kao načina za održavanje zajednice i jačanje baze fanova. “Merite sve, Google Analytics, New Relic, Flurry, Appsee, Mixpanel, Localytics… sve su to alati koji vam mogu pomoći da što bolje upoznate vaše korisnike, te oblikujete vaš proizvod prema njihovim zahtevima”, zaključio je David.