Bajka zvana PayPal u Srbiji

Bajka zvana PayPal u Srbiji

Prema poslednjim vestima koje stižu iz Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, građani Srbije moćiće da koriste kompletne usluge PayPala počevši od 8. oktobra. Da stvari nisu toliko jednostavne, uverili su nas Zoran Torbica, Žarko Ptiček, Dejan Tešić i Slobodan Marković na panel diskusiji koja je danas održana tim povodom.

ppsrbija

“Kad je teško – PayPal i IKEA”, izjavio je jedan od prisutnih na panelu posvećenom puštanju mogućnosti primanja novca putem PayPala. Glavno pitanje današnje diskusije bilo je da li PayPal zaista stiže u celosti u Srbiju i šta građani mogu očekivati ukoliko se to i desi. Mnogo puta čuli smo različite bajke i basne, a po svemu sudeći, ni ona najpoznatija tehnološki orijentisanoj populaciji Srbije, neće se u skorije vreme obistiniti.

Zoran Torbica iz Centra za razvoj Interneta, otpočeo je razgovor izjavivši da je i ova organizacija dobila slično tumačenje novog pravilnika koji će se od 8. oktobra odnositi na korisnike iz Srbije. U “Opštim uslovima” ovog servisa, koji su jasno istaknuti na zvaničnom sajtu, stoji i deo u kome se pominje Srbija, no da li ćemo zaista moći da primamo novac tako brzo?

Po tvrdnjama najpoznatijeg IT pravnika u Srbiji, Žarka Ptičeka – nećemo. Razlog tome leži u pravnom aspektu svakog servisa koji, da bi postao legalan u jednoj državi, mora prvo da uspostavi pravila po kojima će postupati. Ista stvar desila se i kada je usluga slanja novca omogućena. Set ovih pravila pojavio se još 2012. godine, ali su građani Srbije krenuli sa plaćanjem putem ovog servisa tek godinu i po dana kasnije, naveo je Ptiček. On je dodao da je u razgovoru sa direktorom PayPala za CEE dobio jasne naznake da PayPal želi da bude prisutan u Srbiji, te da će usluga u potpunosti biti omogućena kada se steknu svi neophodni uslovi.

Nema e-poslovanja ukoliko zakon propisuje i jedan jedini dokument. Ukoliko vam neko traži papir, tu je stvar gotova.

Član Izvršnog odbora Pireus banke, Dejan Tešić, izjavio je da je PayPal jedan slobodan sistem u kome ne postoje ograničenja u pravnom smislu. Upravo ta sloboda omogućila je malim kompanijama da otvore nalog za trgovinu i da svoju robu prodaju širom sveta, vršeći naplatu na jedan siguran i jednostavan način. Država Srbija, tačnije, Narodna Banka Srbije, i dalje nije komforna sa sistemom koji je toliko liberalan i tu kreću svi problemi, složili su se panelisti.

Kupovina raste, ponuda stoji u mestu

Kako građani Srbije danas kupuju na Internetu? Prema rečima Slobodana Markoića iz RNIDS-a, iz godine u godinu beleži se porast na polju kupovine. Sve više građana poseduje platne kartice kojima kupuje na Internetu, a procenjuje se da je oko milion građana do sada izvršilo neku kupovinu putem Interneta. I dok kupovina raste, ponuda stoji na 20%. Sve je manje i manje kompanija koje svoje usluge nude putem Interneta, istakao je Marković, dodajući da je ovaj alarmantan podatak direktna posledica politike koja se vodi kada je e-poslovanje u pitanju.

" Mi sa jedne strane imamo veliko interesovanje korisnika, a sa druge strane deluje da niko ništa ne nudi putem istog tog Interneta. Razloga za tako nešto ima mnogo, pre svega ih možemo tražiti u zakonskoj regulativi." - Slobodan Marković (Foto: Tanjug)

Mi sa jedne strane imamo veliko interesovanje korisnika, a sa druge strane deluje da niko ništa ne nudi putem istog tog Interneta. Razloga za tako nešto ima mnogo, pre svega ih možemo tražiti u zakonskoj regulativi.” – Slobodan Marković (Foto: Tanjug)

Kao dodatan problem Slobodan je istakao i činjenicu da nijedna banka u Srbiji ne priznaje elektronski ugovor kao validan dokument. Fakturu u takvom obliku ne žele da priznaju, niti u svoju ponudu žele da uvrste payment gateway sisteme koji bi prodavcima omogućili naplatu. Marković ocenuje da u Srbiji postoje stručnjaci koji se mogu izboriti sa ovim problemom, ali da ih je premalo za 2014. godinu i potrebe ove države i njenih građana.

Koliko zapravo gubimo zbog toga što ne izvozimo?

Iako iz godine u godinu izvozimo sve više softvera, postavlja se pitanje koliko gubimo zbog toga što ne izvozimo stvari koje se svuda u svetu danas plaćaju putem Interneta? Torbica ističe da se srpski startupi nalaze u nezavidnoj poziciji zbog nemogućnosti normalnog poslovanja, te da je posledica toga off-shore inkorporiranje i izvoz novca iz države Srbije. Žarko Ptiček dodaje da građani Srbije trebaju da traže svoja prava, koja se ne razlikuju ništa više od onih prava koja imaju i građani drugih država kada je e-poslovanje u pitanju. Iako zakon kaže da se validnost jednog dokumenta ne može osporavati bez pečata, NBS i dalje insistira na tome.

Jednu malu firmu koja izvozi proizvode od 5, 10 evra u inostranstvo, Narodna Banka Srbije tretira kao zločinca i zahteva da pisanim dokumentom dokažu poreklo uplate. Zamislite nekoga ko prodaje hiljade i hiljade takvih proizvoda, koliko tu papirologije ima?

Ptiček takođe dodaje da je liberalizacija čitavog tržišta dodatna prilika za hiljade i hiljade mladih ljudi koji se samozapošljavaju i koji žele da ostanu u Srbiji, ali da se poslom bave na globalnom nivou. Pogledamo li države regiona, čini se da su Hrvatska, Slovenija, Rumunija i Grčka poprilično uspešne u izvozu putem Interneta. Hrvatska, koja je dvostruko manja od Srbije, ima pet puta više procesa e-poslovanja. Grčka, zemlja pogođena krizom, danas važi za jednog od lidera kada je prodaja putem Interneta u pitanju, istakao je Dejan Tešić.

"Uvek se pitam - zbog čega je jedan PayPay mogao da nastane tamo, a ne ovde?" - Žako Ptiček (Foto: Tanjug)
“Uvek se pitam – zbog čega je jedan PayPal mogao da nastane tamo, a ne ovde?” – Žako Ptiček (Foto: Tanjug)

Pomalo pesimistična, ali posve realna atmosfera, jasno nam stavlja do znanja da problem nije u PayPalu, niti u velikom broju drugih sličnih servisa koji se bave posredstvom u naplati. Problem je mnogo dublji, zakopan u administrativnim pukotinama Srbije koje se ni u 2014. godini ne mogu popuniti i ispraviti. Na pitanje Netokracije da li se iko od predstavnika Narodne Banke Srbije odazvao na današnji panel, Torbica je izjavio da niko od njih nije bio ni kontaktiran budući da se zvanična, ali i nezvanična komunikacija sa ovom ustanovom obavlja isključivo putem različitih saopštenja.

Hoćemo li dakle, biti svedoci opcije primanja novca 8. oktobra kada je i zvanično najavljeno njeno puštanje u opticaj? Po mišljenju panelista, ali i velikog broja građana koji su primorani da svoje poslovanje putem Interneta izmeštaju iz države, i na sebi svojsven način zaobilaze zvanične tokove – verovatno ne. Da li smo poznatu bajku čuli previše puta ili su Srbiji potrebni novi heroji spremni da se bore za digitalnu revoluciju?

Komentari

  1. Marko A.

    Marko A.

    06. 10. 2014. u 9:02 pm Odgovori

    Nešto što dotični Ptiček i ostala kompanija sa tzv. “panela” ne mogu biti u pravu iz jednog razloga – Paypal promenu polise privatnosti je morao da prijavi ACRA kao novi legalni dokument koji “MORA” da stupi na snagu efektivnog datuma ili u slučaju nosi legalne posledice u Singapuru, gde je sam Paypal registrovan kao kompanija. Što se tiče zakona u Srbiji, naravno da su predstavljali problem (verovatno i sada, ne pratim lokalne zakone), međutim ono što su kao pravne osobe do sada trebale naučiti jeste da se pravni problemi većinom rešavaju “unutar kuće”. Paypal će dobiti potpunu funkciju efektivnog datuma navedenog na oficijelnoj Paypal stranici, tačnije Oktobra 8. 2014. Dalja špekulacija od strane domaćih pravnika jeste samo “reklama”.

  2. Domainer

    Domainer

    07. 10. 2014. u 3:10 am Odgovori

    Postoji efektan, siguran, i mogu reći “sofisticiran” način za primanje uplata na PayPal u Srbiji, koji se razlikuje od većine poznatih “muljanja”, ali s time ipak velika većina nije upoznata. Zato bi bilo jako dobro da se konačno i službeno dozvoli primanje uplata na PayPal u Srbiji.
    PayPal nije savršen, ali bi sigurno puna funkcija pomogla mnogima u Srbiji. Mi u Hrvatskoj ga imamo već nekoliko godina i puno olakšava poslovanje. Meni osobno je Moneybookers (Skrill) puno draži, ali poslujem pretežno s Amerikancima koji ne koriste Skrill nego im je PayPal standardan način online plaćanja. PayPal ima svojih mana, ali je nužno zlo i bilo bi jako dobro da od 8.10. bude u punoj funkciji u Srbiji. Još samo jedan dan pa ćemo vidjeti da li je bajka ili nije.

  3. Robert Stojanovic

    Robert Stojanovic

    09. 10. 2014. u 12:41 am Odgovori

    pticek nas je zastupao 2012e kada su nam tetke iz poreske oduzele pib jer prvi u drzavi nismo koristli pecat od 1.2.2012e trazile su da pecatiramo pdv prijavu mi odbili one oduzele pib angazovali njega on kontaktirao sa sefom poreske simicem taj sa ministrom ekonomije i bilans je bio da su par dana nakon toga na sajt poreske postavil misljenje u kome stoji da poreska ne sme traziti pecat i da preduzeca nisu duzna isti da koriste

Odgovori

Tvoja e-mail adresa neće biti objavljena.

Popularno

Tehnologija

Kako sam od osobe koja regrutira programere sama postala programerka?

Prije otprilike godinu dana intenzivno sam guglala “kako postati (samouki) developer”. Danas sam u situaciji da sama pišem o tome. Iako je svačije iskustvo drugačije, nadam se da će ono što sam putem naučila biti korisno i inspirativno svima koji koketiraju s programiranjem i razmišljaju o karijeri u IT-u.

Intervju

Good Game Nikole Stolnika osigurao 2,2 milijuna kuna, među investitorima Sacha Dragić, Ivan Klarić i Bruno Kovačić

Esport organizacija Good Game nedavno je osigurala svoju prvu veliku investiciju od 300 tisuća eura, na krilima grupe investitora koja uključuje Ivana Klarića, Brunu Kovačića i Sachu Dragića.

Društvene mreže

Filip Zavadlav: Kako je ubojica podrškom na online mrežama postao simbol borbe za pravdu?

Uspoređuju ga s Jokerom i Punisherom, prozivaju ga herojem, a ne ubojicom. Priča o Filipu Zavadlavi, 25-godišnjaku koji je počinio trostruko ubojstvo u Splitu, puni sve medije već nekoliko dana. Ali i društvene mreže.

Što ste propustili

Tehnologija

Hrvatska pošta u zraku: Dostava dronom u Hrvatskoj sve nam je bliža

Nakon eksperimentiranja s kriptovalutama, Hrvatska pošta poletjela je i u istraživanje bespilotnih letjelica koje bi mogle dostavljati pakete u udaljenim dijelovima Hrvatske.

Tehnologija

Gradionica – gdje zagrebački klinci grade LEGO robote i zajednicu spremnu za svijet budućnosti

Marljivi polaznici udruge Gradionica svoje zimske praznike nisu provodili pred računalima, mobitelima i konzolama. Nadvijeni nad LEGO kockicama, motorima, kabelima i senzorima planirali su što s novim zadatkom FIRST LEGO lige, na čijoj je svjetskoj završnici u Houstonu prošle godine bio upravo robot iz hrvatske (G)radionice.

Intervju

Hrvatski studio Tanais Games usred razvoja igre Saint Kotar rebrandirao se u Red Martyr Entertainment

Razviti igru u Hrvatskoj samo po sebi je teško, ali napraviti potpun rebrend studija usred razvoja posve je nov izazov.

Kultura 2.0

Sextortion mailovi kruže Hrvatskom: Ucjenjivač je već ugrabio 49 tisuća kuna

Nacionalni CERT (eng. Computer Emergency Response Team) danas je zabilježio povećani broj lažnih ucjenjivačkih poruka kojima napadač pokušava iznuditi novčanu dobit od žrtve, a prema posljednjim informacijama na račun je stiglo najmanje sedam uplata od po 7 tisuća kuna.

Startupi i poslovanje

Porezna prognoza za freelancere: Strože kontrole, nove minimalne plaće, zdravstveno…

Godina iza nas započela je pretežno vedrom prognozom, no s izmjenama Općeg poreznog zakona vrijeme se krajem 2020. značajno pogoršalo za nezavisne izvođače te mikro i male poduzetnike. Što nas još čeka u novoj (fiskalnoj) godini?

Društvene mreže

Nana Nadarević, Mija Dropuljić, Natko Beck: Influenceri koji zdravlje – a možda i život – znače

Razgovarala sam s tri influencera, Nanom Nadarević, Mijom Dropuljić i Natkom Beckom, koji su svoj utjecaj iskoristili za poticanje važnih tema - od podizanja svijesti o uznemiravanju do boljeg komuniciranja u zdravstvu.